Tvorac srpske istorije

Srpska istorija bila bi kudikamo siromašnija da nije bilo Rada Borovića, zidara poreklom iz barske klesarske familije, kog je istorija upamtila po imenima Rade Baranin i Rade Neimar.

Borović je, kako se pretpostavlja, rođen oko 1335. godine. Kao protomajstor je bio graditelj brojnih manastira i crkava. Među manastirima koje je podigao jeste i Ljubostinja, zadužbina kneginje Milice Hrebeljanović, zidana od 1388. do 1405. godine. Neimar je svoje ime urezao na pragu vrata koja vode iz priprate u hram, a na sličan način se upisao i u Bogorodičinoj crkvi u Novom Brdu, zbog čega se smatra da je i nju sagradio.

Rade Neimar je imao velik ugled u narodu, zbog čega je postao junak narodnih pesama, u kojima je ovekovečeno šta je sve sagradio. Ipak, ispostavilo se da je narod preterao, pošto mu je pripisao i zdanja koja nije mogao da sagradi jer nije moguće da je toliko dugo živeo. Naime, na listi onoga što mu se pripisuje jesu i zidanje Skadra (14. vek) i manastira Ravanica (između 1375. i 1377. godine), ali i ćuprije na Drini u Višegradu (između 1571. i 1577. godine, kada nije mogao da bude živ, jer bi bio star skoro dva i po veka).

Ipak, to nije omelo ni našeg jedinog nobelovca, književnika Ivu Andrića, da u svom antologijskom delu ovekoveči tog majstora:

„Most na Drini podigao je veliki vezir Mehmed-paša Sokolović, a zidao ga je Rade Neimar, koji je morao živeti stotinama godina kako bi sagradio sve što je lepo i trajno. Ipak, gradnju mosta, ometala je vila brodarica i noću rušila sve ono što se preko dana sagradilo. Tada je ’nešto’ progovorilo iz vode i savetovalo Rada Neimara da ako želi sagraditi most mora pronaći dvoje dece, bliznadi, brata i sestru, Stoju i Ostoju i uzidati ih u srednje stubove mosta. Odmah je počelo traženje takve dece i obećana je nagrada onome ko ih nađe i dovede.

U jednom udaljenom selu pronašli su dvoje bliznadi i oteli ih od majke silom vezirove vlasti. Majka se nije htela odvojiti od njih već je posrćući i plačući krenula za njima, neosetljiva na psovke i udarce.

Rade Neimar je uzidao decu u stubove mosta. Ipak se sažalio i ostavio otvore na stubovima kroz koje je nesrećna majka mogla da doji svoju žrtvovanu decu. Kao spomen na to već stotinama godina teče iz zidina majčino mleko koje ostavlja neizbrisiv trag na kamenu.“

S obzirom na to da je Rade Neimar bio na čelu jedne škole arhitekture, čiji su učenici sagradili crkve u Ravanici, Novoj Pavlici, Manasiji, Ljubostinji, Kaleniću, Rudenici, Veluću, Naupari, Kruševcu i druge, verovatno mu je pripisan radi njegovih učenika.

O životu i radu Rada Neimara ne zna se mnogo. Čak su i podaci o njegovoj smrti nedovoljno poznati, a pretpostavlja se da je stradao tokom gradnje manastirske Crkve Svetog Luke pri manastiru Župa Nikšićka. Sahranjen je u crkvenoj porti, a nad njegovim grobom nalazio se veliki krst od belog mermera s uklesanim imenom.