Resavsku pećinu sve više posećuju srednjoškolci i studenti Muzej koji je stvorila priroda

U podnožju Beljanice i Kučajskih planina, ušuškale su se tri Resave - reka, pećina i manastir. I dok posetioci odlučuju koju će od njih prvo da obiđu, one ih, jednako moćne, dočekuju već vekovima.

Resavska pećina je najveći speleološki objekat u Srbiji
Resavska pećina je najveći speleološki objekat u Srbiji, Foto: promo

 Planine i reke, klisure i kanjoni, pećine i jame, vrela i ponornice, brzaci i vodopadi, šume i pašnjaci - resavski kraj prava je riznica prirodnih lepota, koje stoje rame uz rame sa bogatom kulturom, istorijom i tradicijom.

Spomenik prirode Resavska pećina je najveći, a po mišljenju mnogih i najlepši speleološki objekat u Srbiji, star oko 80 miliona godina, a nakit koji je i čini toliko posebnom upola je mlađi. Ti okamenjeni vodopadi, kameni korali, stalaktiti i stalagmiti stvaraju utisak ulaska u neki potpuno drugačiji svet, gde je vreme stalo. Tome doprinosi i temperatura vazduha, koja je u pećini uvek 7°C i to u svakom njenom delu.

Pećina je stara oko 80 miliona godina, a nakit je upola mlađi
Pećina je stara oko 80 miliona godina, a nakit je upola mlađi, Foto: promo

 

Prašuma Vinatovača

Mnogi ljudi u Srbiji nisu svesni da se u našoj zemlji nalazi i prašuma. Vinatovača je prirodni rezervat bukvi koje dostižu visinu iznad 40 metara i prečnik preko jednog metra.

Ova prašuma od sredine prošlog veka ima status prirodnog dobra od izuzetnog značaja. Nalazi se na visovima Beljanice, a stabla u njoj stara su preko dvesta godina.

 

 Nešto više od četiri kilometra njenih hodnika je ispitano, dok je za obilazak uređena staza od 800 metara. Pećina ima osam dvorana, koje su osim ukrasima, ispunjene i nekim biljnim vrstama i brojnim slepim miševima.

Nekada je bila spas od nevremena i konak za pastire, a danas njene odaje goste posetioce iz svih krajeva sveta.

Po izlasku iz ovog čudnovatog prostora, taman kada posetioci pomisle da je kraj iznenađenjima koje će im prirediti obronci Beljanice, prateći resavsku trasu naići će na vodopad Lisine. Divlji slapovi vode na ovom mestu sa visine od 20 metara padaju u malo jezero, praveći prizore od kojih zastaje dah. Slike kao iz bajke nižu se oko vodopada i pružaju pozadinu za divne uspomene, a niko od posetilaca odavde ne odlazi bez bar jedne fotografije.

 

Zaštićeni park prirode

Resavska pećina, vodopad Veliki buk, kanjon reke Resave prirodne su specifičnosti zahvaljujući kojima je područje Gornje Resave površine čak 10.000 hektara još 1957. godine proglašeno za regionalni park prirode sa posebnim prirodnim odlikama i zaštićeno zakonom.

Vodopad Veliki buk
Vodopad Veliki buk , Foto: promo

 

Prateći tok nemirne reke Resave, u blizini Despotovca, despot Stefan Lazarević podigao je jedan od najznačajnijih spomenika crkvenog graditeljstva, Manastir Manasiju, poznat i pod imenom Resava. Duh vekova i viteških borbi provejava među njenim obnovljenim bedemima izgrađenim još na početku 15. veka.

Pored Crkve Svete Trojice, u kompleksu se nalaze i ostaci nekadašnje velike trpezarije, takozvane Resavske škole u kojoj su prepisivane crkvene, ali i svetovne knjige. Vredni monasi nekada su na ovom mestu rukom prepisivali stotine i hiljade stranica knjiga, koje su i do današnjeg dana u svetu poznate kao najkvalitetniji srednjovekovni rukopisi.

Senjski rudnik je grad-muzej

Kada je Lazar Pandurović iz Senja čuvao svinje i pronašao „nezdrav kamen“, nije ni slutio da će ga generacije pamtiti kao pronalazača jednog od najvažnijih nalazišta mrkog uglja u Srbiji. Danas, pored toga što zapošljava 1.200 ljudi, Senjski rudnik je i grad-muzej. U naselju izgrađenom za stanovanje rudara, možete osetiti misli, preispitivanja i osećanja srednjovekovnog rudara, jer uz Muzej ugljarstva, ovde se nalaze i još uvek aktivna parna mašina, kovačnica i najstariji očuvani potkop, koji od 19. veka čine osnovu celokupne privrede ovog kraja.

 

Manastir Manasija
Manastir Manasija, Foto: Shutterstock

 

Nekada kulturni i duhovni centar despotovine, kompleks opasava tvrđava sa 11 kula, od kojih je najviša Despotova kula. U svaki njihov kamen utkane su brojne priče srpskih junaka, umetnika i prosvetitelja, jer su se na prostoru ovog kompleksa odigravali viteški turniri, tuda su koračali neki od najvećih heroja srpske istorije, donošene su važne odluke i odatle se kretalo u mnoge važne borbe. Više puta je pustošena i razarana i uvek iznova obnavljana. 

Poslednjih godina, kako kaže Ana Nešić Bogdanović, direktorka preduzeća "Resavska zaposleni u preduzeću „Resavska pećina“, ovaj kraj posećuje sve veći broj mladih i to srednjoškolaca i studenata. Smeštajni kapaciteti ovog kraja jedva uspevaju da podmire potrebe turista koji svakodnevno dolaze da vide prirodne i druge lepote. Iako se doskoro ovde dolazilo uglavnom na jedan dan, sve više je ekskurzija i samostalnih putovanja tokom kojih se putnici namernici odlučuju da ovde ostanu duže i sve obiđu kako dolikuje.

Sve više mladih opredeljuje se za avanture u resavskom kraju
Sve više mladih opredeljuje se za avanture u resavskom kraju, Foto: Privatna arhiva

 

 

Prema utiscima posetilaca, da biste u potpunosti doživeli sve lepote, neophodno je za svaku od njih izdvojiti po jedan dan, jer će vam ostatak dana biti potreban za sređivanje utisaka. Stoga je plan lokalne samouprave da smeštajne kapacitete proširi i na taj način omogući svima da ove lepote dožive u punom sjaju.

 

Hrana za dušu i telo

Planinarenje po Beljanici i Kučajskim planinama, istraživanje brojnih manjih pećina, ispijanje vode sa besprekorno čistih rečica i potoka i praćenje njihovih tokova dovešće vas i do pastirskih koliba smeštenih na oko 700 metara nadmorske visine. U njima su tokom letnjih meseci smešteni uzgajivači ovaca, koji baš tu prave sir jedinstvenog ukusa, još jednu od osobenosti ovog kraja kojoj se svako ko ga proba ponovo vraća.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi