Američki vojni pilot zaljubljen u Srbiju
Potpukovnik Džon Kapelo, američki vojni pilot, bivši vojni ataše u Ambasadi SAD u Beogradu sada na službi u Izraelu, toliko je zavoleo Srbiju i srpski narod da nam se i dalje vraća.
Privatna arhiva
Kapelova ljubav prema Srbiji "razbuktala" se kada je spoznao našu hrabrost i požrtvovanost. Rešio je da se oduži srpskom narodu koji je pomogao američkim pilotima u evakuaciji iz Srbije u vreme Drugog svetskog rata i osnovao je Fondaciju Halijard. Sada on pomaže potomcima onih koji su rizikovali svoje živote da bi spasli američke vojnike 1944. godine.
Džon Kapelo za Alo! priča kako je uopšte saznao za ovaj istorijski događaj:
- O akciji Halijard saznao sam kada su dvojica Srba, Danijel Šunter i Bojan Dragićević, došli kod mene da im pomognem u snimanju dokumentarnog filma. Bio im je potreban materijal iz Drugog svetskog rata. Tada su mi objasnili kako su Srbi spasli 500 američkih pilota i vojnika. Bio sam fasciniran pričom, naročito jer sam i sam pilot i znam šta znači kada vam obore letelicu, a vi ostanete negde duboko u neprijateljskoj teritoriji. Bio sam svestan šta znači žrtva lokalnog stanovništva, njihovo rizikovanje života da vas spasu, kriju i pomognu vam da pobegnete u takvim uslovima. Zamolio sam moje beogradske prijatelje da me odvedu u selo u kome se sve to dogodilo – priča Džon koji i danas emotivno proživljava svoju prvu posetu Pranjanima.
Halijard – Vazdušni most
Operacija u Srbiji poznata kao "Vazdušni most", a u SAD kao "Halijard", najveća je operacija spasavanja savezničkih snaga iza neprijateljskih linija. Akciju je izvela američka avijacija u saradnji sa vojskom generala Draže Mihailovića. Tada je sa improvizovanog aerodroma kraj sela Pranjani evakuisano više od 500 američkih pilota i vojnika.
- Nikada neću zaboraviti dan kada sam prvi put došao u Pranjane. Bilo je to početkom oktobra 2007. godine. Očekivao sam da će me odvesti do polja odakle su američki piloti spasavani i da ću upoznati nekoliko meštana. Kada samo stigli, na polju nas je čekalo 30 ljudi sa srpskom i američkom zastavom. Bilo je potresno. Imao sam tu čast da upoznam dvojicu preživelih meštana koji su učestvovali u spasavanju – Svetozara Papića i Dragana Vidakovića. Oni su mi pričali kako su krili i evakuisali naše pilote.
O ovoj akciji, kaže, nije znao ništa pre dolaska u Srbiju.
- Obožavam istoriju i znao sam ponešto o ulozi Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Mnogo više o svemu sam naučio tokom boravka u Beogradu. O operaciji Halijard sam posle prve posete Pranjanima puno istraživao pa sam otkrio mnoga dokumenta u Nacionalnoj arhivi u Vašingtonu i u Biblioteci vazduhoplovnih vojnih snaga SAD. Ali ima još toliko toga da se istraži...
Kako kaže, posle prve posete, stalno se vraćao Pranjanima.
- Posle tako veličanstvenog dočeka, shvatio sam da je to priča kojoj treba posvetiti posebnu pažnju. Zajedno sa Šunterom i Dragićevićem priredio sam izložbu sa starim fotografijama o misiji. Putovali smo širom Srbije i držali predavanja. Bio sam dirnut koliko je vaš narod cenio to što im o srpskom herojstvu priča službenik američke ambasade. Posebno su bili impresionirani pričom koliko je srpski narod zadužio američki tokom Drugog svetskog rata.
Džon misiju širi i među američkim narodom i vojskom:
- Brojne američke delegacije doveli smo u Pranjane: predstavnike Nacionalne garde Ohaja, Američke evropske komande, Američke vojne avijacije u Evropi... Marinci iz ambasade SAD priredili su poseban događaj pre nekoliko godina u školi Ivo Andrić u Pranjanima, kojoj je Ambasada sazidala sportsku modernu salu. Svi oni bili su impresionirani onim što se dogodilo u tom selu, ali i kulturom vaše zemlje, vašim narodom.
Posle svega osnovao je Halijard fondaciju, iako više nisje na službi u Srbiji.
- Osnovni cilj moje Fondacije je da širi znanje i čuva sećanje na Halijard misiju, na spasavanje više od 500 američkih vojnika tokom Drugog svetskog rata i ključnu ulogu srpskog naroda u toj akciji. Nadam se da ću time učvrstiti istorijske veze između srpskog i američkog naroda koje spajaju iste vrednosti – ljubav prema slobodi i demokratiji. Delimo vrlo važne momente istorije i to je priča koja ne sme da se zaboravi i mora biti ispričana.
Kako kaže, u Fondaciji imaju tri osnovna cilja koja žele da ispune do sledećeg septembra, kada će održati treći memorijalni skup na Galovića poljani kraj Pranjana odakle su poletali avioni sa vojnicima. Prethodna dva skupa održana su zahvaljujući pomoći Ambasade SAD, Ministarstva odbrane Srbije i Predsedništva Srbije.
- Želimo da oko Pranjana postavimo posebne table i obeležja koja putnicima ukazuju šta se dogodilo na tom istorijskom mestu. U pregovorima smo sa vlasnikom zemljišta na Galovića poljani, kako bismo podigli spomen obeležje o operaciji Halijard. U Pranjanima smo osnovali posebno udruženje koje radi zajedno sa Fondacijom Halijard. Upravo zato sam pre dve nedelje boravio u Srbiji i sastao se sa njima. Mislim da je izuzetno važno da lokalna zajednica bude uključena u naše projekte, ali i vaše državne institucije koje su već iskazale veliko interesovanje.
Džon Kapelo obožava celu Srbiju i zato nam se rado vraća:
- U Srbiju sam prvi put došao u proleće 2007. godine i ostao do jeseni 2010. Živeo sam u Dalmatinskoj ulici u Beogradu, u divnom kraju. Svaki dan sam šetao do posla,a u slobodno vreme lutao sam gradom i upoznavao ga, njegovu arhitekturu, mesta za izlaske, upoznavao narod. Srbija je divna zemlja, puna različitosti i o tome stalno svima pričam, gde god da sam. Zbog položaja na raskršću carstava i kultura, Srbija ima i neverovatno zanimljivu istoriju. Smatram da sam imao veliku sreću da živim ovde i upoznam sve te uticaje koji i dalje postoje.
On objašnjava za Alo! kako je postao američki vojni pilot i napredovao do vojnog atašea.
- Kada sam prvi put seo u avion poželeo sam da budem pilot. Imao sam oko 10-11 godina. Tada sam odlučio da će to biti moj poziv. Kada sam završio srednju školu upisao sam se na Vazduhoplovnu vojnu akademiju SAD, koja traje četiri godine. Tu sam postao oficir Američkih vazdušnih snaga i uskoro sam poslat na posebnu obuku. Leteo sam oko 12 godina,uglavnom na stelt bombarderima B2, da bi potom prešao u vojnu diplomatiju.
Prvo sam bio raspoređen u evropsku komandu američkih snaga, u Štutgartu, u Nemačkoj, što je glavni štab svih snaga SAD za Evropu. Tu sam se prvi put bavio vojnim problemima na Balkanu. Dosta vremena proveo sam u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji i Sloveniji. Pošto sam tri godine radio u ovoj oblasti, poslat sam u Beograd, u ambasadu SAD kao vojni ataše vazduhoplovnih snaga. Posle oko godinu i po postao sam ataše ministarstva odbrane i u Beogradu sam ostao tri i po godine.
Potpukovnik Džon Kapelo trenutno je u službi kao vojni ataše u ambasadi SAD u Tel Avivu u Izraelu i radi na protivraketnoj odbrani.
Guča, Exit, Roki i rakija
Putovao sam po celoj Srbiji i ne bih znao šta bih vam od svega što me je oduševilo izdvojio. Poseta Žitištu je nešto što mi se urezalo u pamćenje. Neverovatno sam ponosan što tamo postoji spomenik Rokiju. Tako divne uspomene i iskustva nosim, od Novog Pazara na jugu do Subotice na severu. Smatram da sam imao sreću da odem na Exit u Novom Sadu, na Festival trube u Guči... Da ne pričam o hrani i piću. Kako su vam dobri vino i rakija! O rakiji sam gotovo sve naučio, i sada, na novoj službi u Tel Avivu, uvek imam jednu flašu sa sobom.