Svi pričaju o Srđanu koji je pokrao milion evra iz banke i nestao! Saznalo se gde se nalazi i da mu je ujak moćan čovek!

* Srđan D. šef poslovnice banke u Vrlici u Hrvatskoj nestao je s najmanje 11 miliona kuna (skoro million i po evra) koje je uzeo iz bankovnog sefa

* Nakon što se u ponedeljak nije pojavio na poslu u 8 sati ujutru, njegove kolege su se zabrinule, ponajviše zbog činjenice da je on jedini imao ključ sefa, zbog čega su mislili da je otet

* Međutim, kada je policija otvorila sef, utvrdili su da fali ogromna svota novca nakon čega je krenula opsežna policijska akcija

Nakon što je otkriveno da je šef poslovnice banke u Hrvatskoj uzeo oko 11 miliona kuna (oko 1, 4 miliona evra) iz sefa i pobegao, njegovi sugrađani u mestu Vrlica otkrili su neverovatne detalje iz njegove prošlosti.

- Ljudi pričaju gluposti, svako nešto nadoda i to su onda priče kojima nema kraja. Tako vam je i s onom pričom da je nekim ženama u Vrlici odneo na kućni prag, jednoj 230.000 stare štednje, a drugoj 100.000 švajcarskih franaka, koje su držale u banci. Nema od toga ništa - ispričao je Srđanov najbolji prijatelj Ante Mandarić.

- Istina je samo da je kod kuće ostavio 175.000 kuna i 20.000 evra, ali je taj iznos njegov sin predao policiji odmah u ponedeljak, kada se pročulo šta je Srđo napravio - dodaje Ujo, zajednički prijatelj.

Niko o Srđi neće u Vrlici reći jednu lošu reč, a sigurno to nećete čuti od dvojice njegovih prijatelja od malih nogu, a oni jedini otkrivaju vrlo verovatne motive čoveka koji je svojim potezom šokirao njihov kraj i zaprepastio čitavu Hrvatsku, iako je nemali broj onih koji su ovaj njegov potez popratili sa simpatijama. Srđan je bio dosta dobro situiran, sa stalnim primanjima čitave porodice, i supruge i četvoro dece, kućom i stanom, a opet, bio je u finansijskim poteškoćama. Poklopilo se, pričaju nam dvojica njegovih prijatelja, da se mu je iskliznula otpremnina od 400.000 kuna, a morao je vraćati dugove ljudi kojima je bio žirant.

- On je u toj banci počeo raditi i pre rata. Imao je novca, vozio je motore i skupe automobile, a imao je žena koliko je hteo. U ratu je bio izvidnica. Bio je i ranjen, znači mogao je komotno živeti od penzije, ali nije hteo. E, sad on se jeste spremao u penziju i koliko mi je pričao, trebalo je da dobije visoku otpremninu. Ali u banci su se događale promene, rekli su mu da nema pravo na toliku otpremninu, zatvarali mu poslovnicu u Vrlici i hteli da ga presele da radi kao šalterski službenik negde, Sinju ili Splitu, ne znam više. Ja mislim da ni tada njemu nije bilo do novca, već da ga je to jako ljudski povredilo, jer je to smatrao vrlo nekorektnim odnosom svojih poslodavaca - priča Ante.

Nije on bio čovek koji će se na nešto žaliti ili se poveravati, jer je vedrim duhom dobro maskirao probleme. Da nešto nije u redu, Ante je shvatio po njegovim izjavama za koje je u početku smatrao da je to tek Srđina zafrkancija, jer on nikad nije bio do kraja ozbiljan.

- Govorio bi da treba pustiti sve i uživati, kao ajmo Ante na Tajland, pa u Australiju, Afriku, koji bi mu kontinent pao na pamet. Ma rekao mi je to barem 20 puta u poslednja dva meseca. Ne bih se čudio da je tamo negde i završio - govori Ante.

Od rata naovamo je Srđo svojim sugrađanima obavljao sve bankarske poslove, uplate, isplate i sve što je trebalo, pa tako i kredite. Kod njega su ga mogli dobiti svi, pa i oni koji nisu ispunjavali uslove.

- Došao bi čovek po kredit, a Srđo bi popunjavao dokumente, pa bi onda video da ovaj nema uslove i da mu treba žirant. Srđo bi upisao sebe, samo da papiri prođu. I to ne jednom, dvaput, već svaki put kada bi nekom zaškripelo. S godinama se nakupilo takvih. I šta se događa? Ovaj ne vraća kredit, dolazi Srđi. Koliko je bilo takvih i koliko je Srđo vraćao tuđih kredita, to znaju samo on i dragi Bog - slažu se Ante i Ujo.

Tvrde nam da je zadnjih nedelja, otkako se pročulo da se zatvara poslovnica u njihovom gradu, Srđan obilazio ljude umesto kojih je tako plaćao kredite, među kojima je i nekoliko tamošnjih privatnika, moleći ih da podmire svoje obaveze prema njemu. Malo je verojatno da je Đaković silne milione strpao u ruksak u gotovini, a lako je moguće da je većinu novca proneverio tokom godina krpeći rupe tuđih kredita i izvlačeći ga za vlastiti lagodan život, jer, slažu se svi, nije Srđo na sebi štedeo. Osim toga, matematički gledano, za isplatu 11 miliona kuna u, recimo, apoenima od 200 kuna potrebno je 55.000 novčanica koje teže oko 50 kilograma. Ukoliko bi se naslagale jedna na drugu, taj bi “toranj” bio visok oko šest metara.

I drugi Vrličani pričaju nam da je Srđan sređivao sve, a ne samo kredite. Ako bi nekom trebala veza za hitan bolnički pregled u Splitu ili Zagrebu, Srđo bi rešio. Srđana su zvali da pomogne kod upisa u škole i na fakultete, on bi urgirao za papire u državnim ustanovama.

Odakle mu takva moć i takvi kontakti, upitan je Ante.

- Pa jednostavno je poznavao ljude. On jako lako sklapa prijateljstva. On je jako dobar prijatelj s Antom Kotromanovićem, koji nam je u ratu bio zapovednik. I dok je Ante bio ministar, doveo tadašnjeg premijera Zorana Milanovića kod Srđe u lov ili tako nešto. I zove mene Srđo: Ajde Ante navrati, došao Ante, doveo i Zokija, pa ćemo zajedno. Razumete, nije on vodio brigu o nekim veličinama, za njega su svi isti, on je s njima pričao kao mi sada - govori Ante.

U ovom trenutku najteže je Srđanovoj porodici. Oni takođe nisu mogli naslutiti šta sprema njihov suprug, otac i deda.

- Još su u šoku. A možete zamisliti. Upala im u kuću policija, pa pretres svega, ma to je trauma. A ne znaju ni gde je, ni šao je. Sve dobri i pošteni ljudi - kaže Ante.

Iako se u javnosti pojavila informacija da je odbegli bankar lociran u susednoj Bosni i Hercegovini, u to malo ko veruje u njegovom rodnom kraju. Moguće je, kažu, da je iz Hrvatske otišao u susednu državu, ali mu je ona verojatno bila samo usputna stanica za neku od egzotičnih zemalja o kojima je stalno maštao, ali za njih nije imao novca. Sada mu ga ne nedostaje.

Đaković je kažu nam izvori bliski policiji, tog dana nekoliko puta prošao granični prelaz Vinjani Donji što je ostalo zabeleženo na graničnom prelazu. Kao i vozilo i osoba iz Bosne i Hercegovine u čijoj je pratnji bio.

Upućeni u policijsku istragu kažu kako Đaković ovu pljačku novca nije mogao učiniti sam već je sigurno imao i nekog pomagača “insajdera”. Posebno je pitanje je li banka poštovala svu proceduru prenosa tolike količine novca u malu ekspozituru. Poznavatelji prilika kažu kako su se preko Đakovića obavljali i neki “mutni poslovi” o čemu on dosta zna i kako bi bilo vrlo nezgodno da on progovori o tome.

Iako mu je zadnji signal telefon lociran na području Sarajeva, svi su uvereni kako je možda već pobegao u Srbiju, jer mu je ujak moćan čovek.

BONUS VIDEO: Boba Živojinović dužan Palmi