"Sve se treslo, ljudi su izašli napolje, pločnik je popucao, deca i roditelji bili su po ulicama, uvijeni u ćebad"

 

Probudili smo se nešto malo pre četiri ujutru, sve se treslo po kući, morali smo da izađemo napolje, priča za Sputnjik Vladica Jovanović, Srpkinja koja radi u Regionalnoj kancelariji za saradnju mladih u Tirani, kako su izgledali prvi trenuci zemljotresa u Albaniji.

„Svi su izašli iz zgrada na ulice. U roku od pola sata, pošto živimo u delu grada koji ima puno lokala, otvoreni su kafići, tako da ljudi mogu da se ugreju, da popiju kafu, čaj. Deca i roditelji bili su po ulicama, uvijeni u ćebad. Svi su izneli iz stanova ko je šta imao. Naša zgrada je stabilna, nema nijednu ogrebotinu, ali većina zgrada oko nas ima vidljiva oštećenja, u zavisnosti od kvaliteta gradnje. Nekima su skroz popucali zidovi, u nekim delovima grada popucali su pločnici“, priča ona.

Jovanovićeva nije bila u Tirani u septembru, kada se dogodio prvi zemljotres, tako da nije imala prethodno iskustvo, ali, kako kaže, bila je uplašena samo prvih nekoliko trenutaka kada je zemlja počela da se trese. U trenutku kada se osetilo podrhtavanje tla, njena cimerka nalazila se na spratu iznad njihovog stana.

„Mogu da kažem da su ljudi bili uplašeni, da su izašli iz kuća… Neke naše kolege, pošto smo mi međunarodna organizacija, pa nas više iz regiona koji od skoro živimo ovde, brzo smo se pronalalizi. To je bio jedini čain da znamo da su svi dobro. Mnogi iz ekipe žive sami. Ja imam sreću pa živim sa drugaricom koja je Albanka, pa ima informacije. Ima naših ljudi koji žive sami i koji ne govore jezik. Komunikacija je bila ključna, panike je bilo malo“, priča Jovanovićeva.

Dva zemljotresa, jedan jačine 6,4, a drugi jačine 6,5 stepeni Rihterove skale, pogodila su okolinu Drača, a osetili su se i u regionu. Najmanje osam osoba je poginulo, a ima preko 300 povređenih.