Zdravko Mustač (81), bivši čelnik jugoslavenske tajne službe Udbe, a u prvim godinama nakon proglašenja hrvatske nezavisnosti i visoki zvaničnik hrvatskog obaveštajnog sistema koji se dosad nije javno oglašavao, napokon se oglasio. I to opsežnom dokumentom koji je iz zatvora uputio hrvatskim državnim institucijama: DORH-u, Uredu pučke pravobraniteljice i Saboru.

Mustač je, podsetimo, odlukom Vrhovnog suda 2014., tri meseca nakon Josipa Perkovića, izručen nemačkom pravosuđu koje ga je, jednako kao i Perkovića, osudilo na doživotni zatvor zbog likvidacije hrvatskog emigranta Stjepana Đurekovića.

Mustačeva predstavka s priloženim dokumentima, kako je juče objavio nedeljnik Nacional, ima oko 300 stranica, a napisao ju je u zatvoru u Glini u kojem odlukom nemačkih sudskih vlasti izdržava kaznu. U Saboru su potvrdili da im je Mustačeva predstavka stigla juče ujutro, i to u jedanaest primeraka.

Mustač je predstavke uputio sekretaru i na šest saborskih odbora: za Ustav, nacionalnu sigurnost, pravosuđe, zakonodavstvo, evropske poslove i ljudska prava. Četiri primerka stigla su u najveće saborske klubove. Čelnici saborskih odbora jučee su rekli da predstavku još nisu pročitali pa je ne mogu komentisati.

A prema delovima koje je prenio Nacional, temeljni problem na koji Mustač u opsežnoj predstavci ukazuje jese taj da su Perković i on 2014. izručeni nemačkom pravosuđu na pogrešnim pravnim pretpostavkama, na pogrešnoj primeni zakona o izručenju.

Na njegovo i Perkovićevo izručenje hrvatski je Vrhovni sud, tvrdi Mustač, uspostavio pogrešnu primenu Zakona o pravosudnoj saradnji s članicama Evropske unije. Vrhovni je sud, tvrdi Mustač, redovnim sudovima nametnuo da slede pogrešno pravno shvatanje u primeni tog zakona i tako je konstituirao sudsku praksu koja je suprotna Zakonu o izručenju.

"To bezakonje u pravosudnoj saradnji s članicama Evropske unije traje do danas... Neposredne žrtve trajućeg kršenja zakona o pravosudnoj saradnji jesu tražene osobe, pre svega hrvatski državljani na koje se odnose određeni evropski nalozi za hapšenje. Takvima su povređena ustavna prava: pravo na jednakost pred zakonom, pravo na pravičnu i nepristranu sudsku odluku na nepovredivost slobode i drugo...", piše Mustač.

Skandal bez presedana

Ističe da je način na koji hrvatski sudovi već sedam godina izručuju hrvatske državljane "skandal bez presedana i sličnog primera u istoriji članica Evropske unije i njenih država članica". Mustač se ne libi oštrih reči kad piše o liku i delu istaknutih hrvatskih sudija:

"Dupeglava sudska praksa dupeglavnih sudija sve od županijskih Turudića, vrhovnog Mrčele do ustavnog Šeparovića ili Brkića - odgovornih za suspenziju dela pravosudnog suvereniteta RH i trajno bezakonje". Istaknuo je kako je predstavku mogao izložiti i akademski ne ističući imena sudija. "Ali to bi značilo pisati o posledicama apstraktno, a uzročnike ostaviti u anonimnosti, u dubokoj jazbini nakazno shvaćene nezavisnosti sudske vlasti".

Poglavlje o Šeksu

U predstavci, u kojoj za sebe ne traži pomilovanje ni druge ustupke, 81-godišnji Mustač posebno poglavlje posvećuje Vladimiru Šeksu koji je, kako tvrdi, već 30 godina "kadrovski faktotum ključnih pozicija visoke sudske vlasti u Hrvatskoj".

"Može samo čuditi da se bivši udbaški "špicl" drži na političkoj poziciji već 30 godina dok su davno već sišli s pozornice oni koje je služba vodila u obradama, kazneno progonila i koji nikad nisu bili njeni saradnici. Stranka je ta koja je Šeksu pomogla preobraziti se u instituciju. Nikakvo čudo što je deo hrvatske sudske vlasti zapušten kao dvorište seoskog pijandure", piše Mustač.

Upravo personalna komponenta hrvatskog pravosuđa čini reformu pravosuđa potrebnom, ističe Mustač i podseća: "Zakone donosi Hrvatski sabor i kad sve zataji, odluka je na njemu".

Osuđen je za ubistvo siromašnog Bosanca, a Šeks ga nagradio stažem

Mustač detaljno opisuje anatomiju slučaja građevinskog tehničara Bože Vukušića, kojeg je za ubistvo Jusufa Tatara, gastarbajtera na baušteli, 1984. godine nemački sud osudio na doživotni zatvor da bi zalaganjem vlasti i Hrvatskog društva političkih zatvorenika 1991. bio proteran i vratio se u Hrvatsku.

Vladimir Šeks poštedeo ga je odgovornosti od ubistva uz opravdanje da se Vukušić time borio za slobodnu hrvatsku državu te mu je zatvorski staž - sedam godina, sedam meseci i 17 dana u nemačkom zatvoru - pretvoren u dvostruki mirovinski staž.

Vukušić je ubistvo pravdao time da je Tatar bio Udbin agent. Administrativna komisija Vlade, s tadašnjim ministrom Ivanom Paraćem, odbila je Vukušićev zahtev za priznavanje zatvorskog staža kao mirovinskog "jer se kazneno delo ubistva ne može smatrati borbom za samostalnu hrvatsku državu".

Vukušić se žalio drugostupanjskoj komisiji čiji je predsednik bio Šeks, koji je 1994. poništio rešenje jer "Zakon o pravima bivših političkih zatvorenika nigde ne isključuje neke od oblika borbe za samostalnu hrvatsku državu".

Mustač tvrdi da je to flagrantno arbitrarno, u suprotnosti s Ustavom i Kaznenim zakonom; "ta doktrina može opravdati svaki terorizam. Šeks nagrađuje ubiicu siromašnog Bosanca u ime Hrvatske! Ništa od toga ne spada u oblike političkog otpora."