Tek rođena beba im preminula posle 2 meseca, a zbog jednog crnogorskog običaja nemaju gde da je sahrane

Podgoričanin Zoran Filipović skoro tri godine vodi bitku da posmrtne ostatke kćerke Vasilije sahrani u porodičnu grobnicu na mesnom groblju Milošev Dub u selu Komani kod Podgorice, ali u tome ne uspeva jer je grupa meštana odlučila da im zabrani da na tom mestu naprave večno počivalište. Filipović kaže da je dvomesečnu kćerku sahranio u grobnici dede sa majčine strane, piše Dan.

Obrazloženje za takvu zabranu je, kako su naveli u odluci iz januara 2018. godine, da je u pitanju plemensko, a ne mesno groblje. Ipak, na tabli koja pokazuje pravac do groblja piše da je ono mesno, a u katastru se nijedno pleme ne navodi kao vlasnik.

Uzalud je Zoran pisao svim institucijama da mu pomognu, odgovori su uglavnom bili usmeni i to da niko neće da ide protiv volje lokalnog stanovništva.

“Moja supruga Tamara i ja smo 19. aprila 2017. dobili četvrto dete, kćerku Vasiliju, kojoj je konstatovana teška srčana mana. Nakon nekoliko teških operacija u Beogradu naša kćerka je preminula 13. juna 2017. godine. To je ogromna tragedija za nas, ne znam ni kako se od toga oporavljamo i da li ćemo se oporaviti”, priča Zoran Filipović.

Filipovići žive u selu Komani kod Podgorice, na imanju koje je Zoranov otac pre više od tri decenije kupio od tazbine. Tu su sagradili kuću i kada im je preminula kćerka smatrali su da je najlogičnije da ona bude sahranjena na lokalnom groblju koje je udaljeno na 500 metara od kuće.

“Prikupljajući potrebnu dokumentaciju za prenos posmrtnih ostataka iz Beograda u Crnu Goru, bila nam je potrebna potvrda da posedujemo grobno mesto u Crnoj Gori. Stupili smo tada u kontakt sa odgovornim licima iz mesne zajednice u selu Komani i oni su nam izdali potvrdu da posedujemo grobno mesto kako bismo dobili odobrenje ambasade Crne Gore u Srbiji za prenos tela. Prilikom dolaska u Crnu Goru kćerku smo sahranili u grobnici mog deda sa majčine strane Gojka Radulovića dok ne završimo našu”, priča Filipović.

Roditeljskoj želji pokojne Vasilije, koja je na ovom svetu provela svega 56 dana, ipak nije udovoljeno. Usmeno su se obratili Odboru za održavanje groblja i poslije nekoliko dana dobili su negativan odgovor.

“Nekoliko meštana se pobunilo i sazvalo sastanak meštana sela Ćafe, Baloči i Lužnica. Doneli su odluku da je Milošev Dub plemensko groblje tih sela i da pravo na njega imaju porodice Radulović i Bezdanovići. Iako sam tražio da budem na tom sastanku, nije mi odgovoreno. Mimo toga ja sam samovoljno, kako me i sleduje kao meštanina, došao na sastanak ta tri sela i prisustvovao. Na sastanku je veći do meštana bio za to da mi se odobri grobno mesto koje me kao meštanina sleduje, ali samozvani odbor za održavanje groblja je bio protiv volje većine i odlučuje da mi se ne odobri izgradnja grobnice. Naglašavam da je to samozvani odbor, jer ne poseduju nikakvu dokumentaciju”, kaže Filipović.

Dodaje da je njemu uskraćeno mesto jer članovi odbora nisu sigurni da će za njihovu unučad ostati mesta da naprave svoje grobnice

“Takođe, jedan od razloga je i to što oni kao meštani tri sela imaju pravo na nepisano pravilo da se tu sahranjuju samo oni sa prezimenima Radulović, Pejović, Radonjić i Jovanović. Iako moji Filipovići nisu iz tog mesta, već mi je ujčevina iz tog mesta, smatram da kao meštanin imam pravo da tu kupim grobno mesto”, ističe Filipović.

Problem oko gradnje grobnice otišao je toliko daleko da su pojedini mještani Zoranu Filipoviću predlagali da kupi parcelu van ograde groblja i tu sahrani svoje dete.

“To nije samo uvreda. Ne mogu da vam opišem kako sam se osećao kada su mi to pojedinci predložili. Zna se ko se sahranjivao van groblja”, ogorčen je Filipović.

Navodi da su se njegove komšije koje su mu zabranile korišćenje groblja pozvale na običajno pravo. Filipović konstatuje da se u Crnoj Gori uvek poštovao komšija, posebno u tragičnoj situaciji.

“Iako je poreklo moje porodice sa Kosova, mi se ne smatramo strancima u Crnoj Gori u kojoj sam rođen i u kojoj živim. Mi ovde govorimo o sahranjivanju deteta, i zaista ne shvatam otkud nekom pravo da se tako odnosi prema biću koje nije živelo ni dva meseca”, navodi Filipović.

Kaže da je njegov deda sa majčine strane pitao može li on da kupi grobno mesto i pokloni ga unuku. Odgovoreno mu je potvrdno, ali samo pod uslovom da na grobnici stoji njegovo, a ne prezime njegovog unuka Filipovića.

Filipović se za pomoć obraćao Glavnom gradu Podgorica, gradonačelniku Ivanu Vukoviću, međutim, on nije mogao da im pomogne.

“Naime, iako poslovi upravljanja i korišćenja seoskih grobalja nisu u nadležnosti gradske uprave, gradonačelnik se obratio odgovornim predstavicima lokalne zajednice da, uz dužno poštovanje i uvažavanje svih činjenica sa kojima je upoznat dopisom Filipovića, pokažu razumijevanje i ispoštuju želju i zahtev svog komšije da izgradi grobnicu u mesnom grobu Milošev Dub. Međutim, ta inicijativa gradonačelnika nije naišla na razumevanje lokalne zajednice, jer su se njeni predstavnici pozivali na običajno pravo i potrebu čuvanja tradicije, konstatujući da gospodinu Filipoviću iz tih razloga ne mogu dozvoliti da gradi grobnicu”, saopšteno je iz Vukovićevog kabineta.

Radulović: Odluka doneta na zboru meštana

Jedan od članova odbora koji je Filipovićima uskratio pravo na grobno mjesto Milan Radulović kazao je u izjavi za Dan da je u pitanju odluka građana. Navodi da nije on sam nikom ništa zabranio, ali smatra da su u pravu jer ako bi svim doseljenicima dali pravo na grobno mesto, starosedeocima ne bi ništa ostalo.

Na konstataciju da kad neko proda imanje on odlazi, na samim tim doseljenik stiče prava svog prethodnika, Radulović kaže da je doseljenicima na raspolaganju groblje na Čepurcima.

“Ovo je groblje za naša tri sela, ne mogu ni oni iz četvrtog tu da se sahranjuju”, kazao je on.

Drugi od šest članova odbora Marko Radulović navodi da su odluke donete na zboru meštana.

“Mogu da kupe imanje, ali groblje je samo za starosedioce. Kod nas je to tako, običaj. Kad bi se svima dalo pravo, nama ne bi ostalo ništa”, kazao je Radulović.

Treći član odbora Drago Radulović kaže da on nije imao ništa protiv toga da Filipović dobije mesto za grobnicu, ali da su meštani odlučili drugačije.

On se poziva na običajno pravo, a da oni koji se dosele mogu da se sahranjuju u mestima porekla jer „valjda tamo imaju grobnicu”.