Pavelić je, a ne Tito " Ustaše" direktno odveo u smrt u Blajburgu, a NDH nije bila nikakva DRŽAVA! Kako neka nezavisna država može biti i okupaciona zona?

 

General Ivan Mišković Brk (99), bivši Titov specijalni savetnik za nacionalnu bezbednost i jedan od najvažnijih jugoslovenskih obaveštajaca posle Drugog svetskog rata opisao je u knjizi " General iz Premature" koji je do detalja objasnio kako je nastala NDH, kako je Ante Pavelić naredio da " Ustaše" nastave borbu i posle završetka rata i poraza. Takođe Mišković se osvrnuo i na smenu šefa UDBE Aleksandra Rankovića 1966. i ono što je sledilo posle Brionskog plenuma.

Mišković je u prvom izdanju knjige svoje ispovesti, koju je kazivao autoru Andreju Baderu ispričao dešavanja u periodu od 1920. do 1967. godine, dok je u pripremi i nastavak u kome će biti opisan sukob Ivana Miškovića s Jovankom Broz i njegov odnos s Franjom Tuđmanom posle raspada Jugoslavije. 

 

Na pitanje novinara hrvatskog nedeljnika " Nacional" smatra li da borba protiv fašizma traje i danas Mišković kaže:

" Ovde u Puli, na zidu zgrade pored one u kojoj živim piše “Živela NDH“ uz ustaški znak. Ja se sada pitam odakle u Puli jedan takav natpis. Niti je Pula bila deo NDH niti je bilo ustaša. Starih ustaša u Puli nema, a to znači da je to napisao neko mlad. Zašto? Mi smo fašizam oružano porazili, ali ideološki nismo. I zato smatram da dok sam god živ imam dužnost razobličiti suštinu i korene fašizma, odnosno sve ultranacionalizme koji su podloga za takvu ideologiju. Fašizam u onom starom obliku nije moguć, ali u nekoj novoj varijanti, što pokazuju i populistički pokreti u Evropi danas, itekako je moguć.

 

U svojoj ispoveti Mišković se dotakao i nastanka Nezavisne Države Hrvatske i teze koja prevlađuje danas u Hrvatskoj da je to bilo ostvarenje sna o hrvatskoj državi.

" To kao prvo nije bila nezavisna država pa samim time se nije mogao ni ostvariti san o državnosti jer te državnosti nije ni bilo. NDH je nastala ulaskom Hitlerovih tenkova u Hrvatsku, a nestala je onoga dana kad smo ih porazili. Dakle, NDH je bila smokvin list, ali nažalost i danas se o njoj govori kao o državi. Ne može se kroz tu prizmu govoriti o NDH, već samo kroz prizmu okupacije Hitlerovih snaga. NDH je stvorena da bude aparat u okupaciji Jugoslavije. Konačno i Jugoslavija je u okupaciji bila samo jedna zona sve do 1942. kada je Hrvatska izdvojena kao posebna zona, ali i onda je NDH bila okupacijska zona. Kako neka nezavisna država istovremeno može biti i okupacijska zona?, kaže on.

 

Na pitanjeda li smatra tačnim ocene nekih istoričara da bi Hrvatska država bila moguća i bez antifašističkog pokreta Mišković naglašava da je to klasični sitorijski revizionizam i da bi to bilo nemoguće.

"Mi smo tada udarili temelje današnje države i vodili smo borbu protiv okupatora. Još jednom ponavljam, Hrvatsku su u 2. svetskom ratu okupirali Hitler i Musolini koji su postavili marionetski režim na čelu s Pavelićem koji je pobegao i ostavio čitavu vojsku da se bori i dodao još:

" U rukama sam imao naredbu u kojoj Pavelić naređuje da se borbe nastavljaju i nakon povlačenja iz Zagreba. To je jedan od uzroka, nije jedini, ali je jedan od važnijih uzroka svega što se kasnije događalo. Međutim, još bih jednom naglasio da je pogrešno negirati ili minimalizirati žrtve jer se na taj način samo daju argumenti neofašistima, a istovremeno prećutkivanje i omalovažavanje stradanja poraženih snaga ostavilo je preduboke društvene ožiljke, sve do danas.

Osvrćući se na pitanje kad je upoznao Tita, Mišković je rekao da je prvi bliski susret bio 1949. kada je pozvao sve načelnike bezbednosnih službi na jedan ručak. On kaže da je Tita doživeo kao običnog čoveka, a prvi put ga je video u Mariboru 1945, ali nije s njim razgovarao.

" Tito je izašao u maršalskoj uniformi, mi smo ga tada prvi put videli i gledali, rekao je: “Drugovi, zdravo!“, i dok smo se snašli, Tito je već nestao iz našeg vidokruga, ispričao je Mišković.

 

Na pitanje novinara Nacionala da li je istina da je logor Jasenovac bio otvoren posle rata i da su u njemu sada završili zarobljenici sa Blajburga, Mišković je kratko prokomentarisao: " To su priče za malu decu".

Mišković se osvrnuo i na svoje susrete sa Franjom Tuđmanom u Beogradu. 

 

" On je bio zadrti partizanovac i iz Zagreba je dovodio sve najbolje igrače poput Bobeka i Čajkovskog. Mislio je da sam ja zainteresovan da mu se priključim, ali nisam se dao navući jer sam osećao da već onda nešto nije bilo u redu. Već tada se svašta događalo oko fudbala, razni crni fondovi su se koristili, a i na tribinama se raspirivala mržnja. Jednom sam decu vodio na utakmicu Partizana i Crvene Zvezde i više nikada posle toga. Ubrzo posle rata je Partizan postao vojni, jugoslavenski klub, a Zvezda srpski klub koji je kontrolisala Udba. Tako da je na tribinama bilo prilično neugodno i svašta se vikalo s jedne na drugu stranu. Zato i nisam prihvatio Tuđmanovu ponudu jer sam već tada video da nešto ne funkcioniše u tom fudbalu.

 

Takođe general Mišković je dodao i da je Tuđmana od teže kazne spasio hrvatski književnik Miroslav Krleža, koji je bio Titov prijatelj.

" Ja sam Titu samo pokazao podatke koji nisu pokazivali neko Tuđmanovo krivično delo, što ne znači da ga nije bilo. U papirima iz hrvatske Udbe nije bilo ničega protiv Tuđmana. Te papire sam dao Titu, a Tito je onda rekao onu poznatu rečenicu: “Tuđmanu ne pakirati“.