Organizovano potpisivanje peticije s kojom zahteva drakonska kazna!

Grupa građana "Pravda za Edina" organizovala je potpisivanje peticije kojom traže uvođenje doživotnog zatvora u Bosni i Hercegovini.

Peticiju su pokrenuli prijatelji i otac ubijenog Edina Zejćirovića iz Čelića u severoistočnom delu BiH na granici između Tuzle i Brčko Distrikta BiH.

Mora li svaka sankcija imati vreme trajanja?
Edin Zejćirović je mučen i ubijen u novembru prošle godine u Brčkom, a snimci mučenja i ubistva objavljeni su i na društvenim mrežama.

Za ovo ubistvo uhapšene su četiri osobe i to Suvad Đedović, Suan Halilović, Nihad Hukić i Samid Šabanović. Dok traje istraga, porodica ubijenog potpisuje peticiju i traži uvođenje doživotne kazne zatvora u Krivični zakon BiH.

Nakon što je ministar pravde BiH Josip Grubeša najavio inicijativu pooštravanja krivičnih sankcija za najbrutalnije izvršena krivična dela i uvođenje doživotnog zatvora bez uslovnog otpusta, otvorena je rasprava o opravdanosti ovakve mjere.

S druge strane, problem u BiH je što bi se trebali harmonizovati krivični zakoni na nivou BiH, dva entiteta, kao i Brčko Distrikta.

"Na nivou BiH je vrlo teško uvesti ovakav zakon, iz tog razloga što su nam Ustavom jasno definisane nadležnosti u BiH i prije svega ova kaznena dela koja se događaju na najosjetljivijoj grupaciji našega društva su definisani kaznenim zakonima entiteta", kazao je ministar pravde BiH Josip Grubeša za Zašto? Radija Slobodna Evropa.

Objasnio je da je intencija Ministarstva pravde BiH da se u kaznenim zakonima entiteta pooštre kazne za kaznena dela nad ovom najosjetljivijom grupacijom društva.

Prema postojećem Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine, za najteža krivična dela predviđena je kazna dugotrajnog zatvora od 45 godina. Doživotni zatvor do sada nije prepoznat kao kaznena mera.

Advokat iz Sarajeva Damir Alagić u razgovoru za Zašto Radija Slobodna Evropa kaže da kazna mora imati svoj vek trajanja, jer je to svrha kažnjavanja, pa makar taj vek iznosio 150 godina.

"Apsolutno sam za pooštravanje sankcija, to je nešto o čemu struka treba da razgovara. Mi sada imamo kaznu dugotrajnog zatvora od 45 godina i možemo da rešimo problem tako što bi izricali više kazni koje se jedna na drugu nadovezuju. U tom slučaju, kazna ne bi bila doživotna, ali bi bilo na primer tri kazne po 50 godina, što je 150 godina zatvora. Znate, svaka sankcija mora imati vreme trajanja predviđeno za određeno krivično delo", smatra Alagić.

On napominje da zatvorska kazna nema svrhu ukoliko osuđenik nema priliku integracije i vraćanje u društvo.

"Svi oni koji ne mogu više da budu dio društva, o njima bi trebalo da brinu medicinske ustanove. Normalan čovjek rijetko počini strašan zločin, dvostruko ili trostruko ubistvo. Tim ljudima je mjesto u ustanovama, ali ne zauvijek u zatvoru", napominje Alagić.

Slaba kaznena politika

Sa stajališta Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i sloboda, doživotna krivična sankcija je dopuštena, naročito u krivičnim delima usmerenim protiv dece, žena, starijih i nemoćnih osoba.

Ministar pravde BiH Josip Grubeša slaže se da je kaznena politika u BiH vrlo slaba, odnosno da sud prilikom izricanja kazni ne izriče ih u visini zakonskog maksimuma.

"Da bi to imalo učinak, sudovi moraju barem u nekim slučajevima te kazne i izreći, kako bi potencijalni počinitelji bili svesni pre izvršenja dela da ih u konačnici i čeka ta kazna", zaključio je Grubeša.

Posmatrajući kaznenu politiku u regionu, doživotna kazna zatvora postoji u Sloveniji i Severnoj Makedoniji. Republika Srbija je, takođe uz rasprave koje su prethodile, usvojila izmene svog Krivičnog zakona u maju ove godine, uvođenjem doživotnog zatvora.

Hrvatska, Kosovo i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, osim u regionu, retke su zemlje u Evropi koje nemaju kaznu doživotnog zatvora, uz Portugal, Island i Norvešku.