"Najneizvesniji izbori u istoriji"

Državna izborna komisija proglasila je juče 192 izborne liste, 15 više nego na izborima 2016.

HDZ, koji je hteo da iskoristi dobro nošenje s krizom korona virusa, piše list, pošto-poto je želeo da raspiše izbore da bi “kapitalizovao vladino dobro upravljanje s krizom”, ali nisu računali da će im se mesec dana pred izbore otvoriti velika afera s vetroelektranama u kojoj je uhapšen niz njihovih zvaničnika i službenika, a USKOK će u svojstvu svedoka ispitivati i neke od najbližih saradnika premijera Andreja Plenkovića.

To je, navodi se, i glavni razlog što je široka SDP-ova koalicija u poslednjoj anketi pretekla HDZ i barem zasad u izbore ulaze kao favoriti.

Za HDZ kažu da je dodatni problem pojavljivanje Domovinskog pokreta Miroslava Škore na desnici, koja će, tvrde, sasvim sigurno preuzeti deo desnog biračkog tela.

A tu je i Most, koji se od stranke kojoj su predviđali nestanak, ojačao s novim imenima koja bi mogla osvojiti mandate u nekim od izbornih jedinica.

S druge strane, SDP bi, nakon “dobro odigrane utakmice na evropskim izborima”, pa onda i pobede Zorana Milanovića na predsedničkim izborima, trebalo da “zakuca” i na parlamentarnim izborima, ali je predsednik stranke Davor Bernardić sastavio liste od svojih najbližih ljudi, od kojih je većina njih javnosti poptuno nepoznata.

Na samom Glavnom odboru stranke trojica SDP-ovaca odbila su da budu na listi, među njima i Ranko Ostojić i mladi gradonačelnik Ploča Mišo Krstičević, dok su neki uspešni gradonačelnici i načelnici ostali bez mesta.

Nekadašnje Milanovićeve ministre, Bernardić je gurnuo na poslednja mesta, a u nekim je izbornim jedinicima složio je liste tako da se oni praktično međusobno tuku za preferencijalne glasove.

I neki izrazito popularni evroparlamentarci poput Biljane Borzan i Tonina Picule odbili su da budu na listama.

SDP je potresla i afera porodičnog nasilja, gde je Bernardićeva “desna ruka” Mikulin fizički nasrnuo na svog “dečka” Domagoja Hajdukovića, koji je trebalo da nosi listu u IV izbornoj jedinici.

Na levici se pojavila i konkurencija u vidu platforme i koalicije Možemo, koja okuplja stranke koje su više levo od SDP-a, ali i ekstremnu levicu poput Radničke fronte, koje bi SDP-u mogle zadati glavobolju u Zagrebu.

Tu je, piše list, i koalicija stranaka centra koja bi mogla dogurati do barem jednog do dva mandata.

U svakom slučaju, ko god pobedi, teško će sastaviti vladu koja će biti stabilna, pa Hrvatsku očito očekuje doba političke nestabilnosti u vreme globalne recesije zbog korona virusa, zaključuje list.