Motornom testerom krenuli na staricu u Banjaluci, kamere su sve snimile

Čitav napad zabeležila je kamera video nadzora, postavljena na porodičnoj kući žrtve napada.

Nakon što su savladali staricu, napadači su motorkom uspeli zaseći bor ispred porodične kuće, koji je ozbiljno ugrozio živote ukućana.

Zanimljivo je da su napadači došli, ali i pobegli kroz dvorište komšija Aleksandra Paspalja i Dragomira Batara, protiv kojih je u međuvremenu podnesen i izveštaj banjalučkom tužilaštvu.

– Sva sam se tresla, bila sam uplašena, izbezumljena i nisam mogla verovati šta se događalo u tim trenucima. Bila sam sama, čovek je upalio motorku i krenuo u moje dvorište. Ne znam odakle mi toliko snage, da sam zgrabila celu jednu stranu kapije i naguravala se s tim čovekom što je držao motorku u ruci i pokušavao ući u moje dvorište – rekla je Mihajlovićeva.

Suprug žrtve, Rajko Mihajlović, tvrdi da iza napada na njegovu porodičnu kuću stoje komšije, koje su pretile i najavljivale napade, i protiv kojih je policija zbog svega i ranije podnosila izveštaje.

Međutim, kako ističe, najveći problem je što tužilaštvo, ne radi svoj posao, jer u spornim radnjama ne vide ništa opasno, pa je krvoproliće sve bliže.

– Ne možete u 21. veku napraviti kuću oko stuba rasvete, ne možete javnu ulicu ograđivati lancima i pretiti komšijama koje traže pravo na normalan život. Upravo se to dogodilo i događa u Banjaluci, a da nadležni godinama nisu ni prstom mrdnuli kako bi rešili ovaj problem – dodao je ogorčeni Mihajlović.

Potvrđeno da je zbog napada na Mihajloviće, policija podnela izveštaj protiv Dragomira Batara i Aleksandra Paspalja, i to zbog više krivičnih dela, među kojima su zlostavljanje, mučenje i drugo neljudsko i ponižavajuće postupanje, ugrožavanje sigurnosti, te oštećenje i oduzimanje tuđe stvari.

Porodica Mihajlović i njihove komšije više od 1.000 dana pokušavaju da se izbore za svoje pravo na normalan život.

Sve je počelo 80-ih godina prošlog veka, kada su nadležne službe opštine Banjaluka sprovele imovinsko-pravni postupak oko izuzimanja i eksproprijacije zemljišta neophodnog za izgradnju ulice Koste Majkića, ali su ga zaboravili upisati na Opštinu. To je bilo dovoljno da se 40 godina kasnije gradsko zemljište upiše na fizičko lice, koje je tako postalo vlasnik dela Ulice Koste Majkića!

Nakon nezakonitog prisvajanja gradskog zemljišta počinje se i sa izgradnjom pomoćnih objekata, među kojima je i paščara, a jedan od njih napravljen je bukvalno oko stuba rasvete. Uz sve to, u jednom trenutku “vlasnik” ulice je zagradio ulicu lancima i onemogućio komšijama pristup kućama.

Usledila je višegodišnja agonija, brojni dopisi gradskoj inspekciji, čak 13 rešenja je doneseno, ali bez nekog preteranog značaja.