"Moramo da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu": Naredba Franja Tuđmana koju je njegov sin sproveo

Rodio se na Dan mladosti, 25. maja 1946. u Beogradu, gde je u to vreme Franjo Tuđman službovao u Generalštabu Jugoslovenske armije. Dobio je ime po Miroslavu Krleži, a u Beogradu je živeo do 1961., kada se prodica Tuđman, preselila u Zagreb.

Sin Franje Tuđmana je bio prvi obaveštajac hrvatske devedesetih.

Miroslav Tuđman je učestvovao i u akciji “Oluja”.

“Moramo da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu”, predložio je njegov otac Franjo Tuđman, na šta je Miroslav predložio da se preko radija i televizije prenese poruka Srbima koji su putevi otvoreni za izvlačenje, na šta je njegov otac Franjo Tuđman rekao: “Da, to bi trebalo reći – ne da su im otvoreni, nego da je opaženo da se civili izvlače tim i tim putevima.”

Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na Republiku Srpsku Krajinu.

Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu, dok su kolone izbeglica u automobilima, kamionima, na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima ulazile u Srbiju i BiH.

Po podacima Dokumentaciono informacionog centra Veritas, tokom akcije “Oluja” ubijeno je 1.869 Srba, od kojih su 1.220 bili civili.

Oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena, što, kako su naveli u Veritasu, predstavlja jedan od “crnih rekorda građanskog rata ’90-tih godina prošlog veka na prostorima bivše Jugoslavije”.

Proterano je više od 250.000 Srba a podaci o broju nestalih kreću se od 745 osoba do 1.183.

Miroslav Tuđman je diplomirao je filozofiju i sociologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu 1970. Od 1972. radio je u Referalnom centru u Zagrebu, posle 1977. u Zavodu za kulturu Hrvatske, a od 1988. na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Doktorsku disertaciju obranio je 1985., četiri godine kasnije, još uvek u vreme socijalizma, postao je osnivač i prvi lider Zavoda za informacione studije (1989–90), da bi 1998. bio promovisan u rang redovnog profesora. Naučno i stručno bavio se teorijom i epistemologijom informacione nauke, ali i problemima državne sigurnosti. Autor je oko 200 naučnih i stručnih članaka i desetak knjiga.

Poslednjih godina SFRJ učestvovao je u osnivanju Socijaldemokratske stranke Hrvatske, na čelu s Antunom Vujićem, moderne levičarske opcije industrijskog društva, koja je predstavljala opoziciju HDZ-u, koji je vodio Franjo Tuđman. Onda se dogodio rat, i stranka Tuđmana mlađeg se raspala. Deo se priključio SDP-u Ivice Račana, dok je Miroslav Tuđman ušao u HDZ, odigravši važnu ulogu u demontaži Herceg-Bosne.

Postao je zamenik direktora Ureda za nacionalnu sigurnost (UNS) i utemeljitelj i direktor Hrvatske obaveštajne službe (HIS) u dva navrata, 1993.-1998. godine i 1999.-2000. godine.

Osnovao je svoju stranku HIP (Hrvatski istinski preporod) i 2003. na parlamentarnim izborima dobio samo 1,7 posto glasova.

Onda je 2009. bio kandidat na predsedničkim izborima, ali prezime Tuđman privuklo je tek 4,1 posto birača. Tada je ponovno doneo pragmatičnu odluku i vratio se u HDZ.