Momiru nudili MILIONE da izda Srbiju i Miloševića, a onda je Milo odradio nešto KRAJNJE LJIGAVO

Momir Bulatović (63), prvi demokratski izabrani predsednik Crne Gore i bivši premijer SR Jugoslavije koji je juče sahranjen na groblju u rodnom selu Raće kod Podgorice, proveo je poslednje godine života žaleći za sinom Boškom koji je 2008. u 21. godini života umro od retkog oblika leukemije.

Bulatović je čak sumnjao i da mu je NATO otrovao sina i o tome je u poverenju više puta razgovarao sa bliskim prijateljima. Momir se, kažu svi koji su ga dobro poznavali, nikada nije pomirio sa smrću sina, pa ne preteruju oni koji kažu da je bivšem crnogorskom lideru srce prepuklo od tuge.

Visoka cena doslednosti

Činjenica da mu se sin naprasno razboleo i u roku od svega nekoliko meseci izgubio životnu bitku u Bulatoviću je, prenose njegovi prijatelji, pobudila sumnju da nije reč samo o bolesti.

- Momir je proučavao silnu medicinsku literaturu, razgovarao sa stotinu lekara u pokušaju da nađe odgovor na pitanje kako je moguće da je tako brzo ostao bez sina Boška. Da li mu je neko nešto dojavio ili je samo slutio, tek bliskim prijateljima je govorio da sumnja da iza smrti njegovog sina stoje zapadne službe. Ozbiljno je sumnjao da je Boško zapravo bio otrovan i da je to delo upravo onih struktura kojima se zamerio dok je bio na vlasti - prenosi neimenovani izvor i dodaje da Bulatović o tome nikada nije želeo javno da govori.

Poznati novinar i glavni urednik TV Hepi Milomir Marić, koji je bio blizak prijatelj sa Bulatovićem, kaže da je on platio visoku cenu nepristajanja da bude američki poltron na Balkanu.

- Njemu je u Vašingtonu 1996. godine ponuđeno da izda Slobodana Miloševića i Srbiju. Ponuđena mu je svesrdna pomoć i podrška SAD i njihovih multinacionalnih kompanija. Nudili su mu i pomoć i logističku podršku za šverc cigareta i nafte. On je tu ponudu odbio. Onda je u Vašington otišao Milo Đukanović. Sve ostalo znamo - kaže Marić, koji se priseća da početkom devedesetih Slobodan Milošević nije imao previše poverenja u Bulatovića i da je tada Milo, verovali ili ne, u njegovim očima bio veći Srbin od Momira:

- Uoči Haške konferencije 1991, na kojoj se odlučivalo o sudbini Jugoslavije, Momir je obavestio Slobu da će i Crna Gora, kao i ostale republike SFRJ, proglasiti nezavisnost i da je to odluka Skupštine Crne Gore. Kada je došao dan odlaska u Hag na konferenciju, Bulatović je trebalo da putuje sa Miloševićem istim avionom. Međutim, kada je došao na vojni aerodrom u Batajnici, rečeno mu je da je Milošević već otputovao. Nekako se Bulatović ipak ukrcao u neki avion za koji mu je rečeno da leti u Hag, ali kada je letelica počela da sleće, Bulatović je shvatio da nije u Hagu, već u Pragu. Pitao je pilota šta se dešava, a ovaj mu je odgovorio da valjda zna šta radi. Na Bulatovićevo insistiranje, avion je ipak odleteo za Hag - prepričava Marić.

Sloba ga sumnjičio

On navodi da je Momir kasnije saznao da je to bio Slobin plan i da je predviđao da taj avion namerno malo kruži i sleti na nekoliko aerodroma u Evropi kako bi Bulatović zakasnio na Hašku konferenciju.

- Bulatović je ipak stigao na vreme, a Sloba mu je u toaletu, kada su ostali sami, rekao da je izdajnik. Ogroman je pritisak bio na Bulatovića u to vreme. Na prvim višestranačkim izborima, protivkandidat Bulatoviću bio je Branko Kostić, koga je Beograd svesrdno podržavao. Momir je ipak pobedio. Neposredno posle toga su počeli pokušaji da se Bulatović pridobije protiv Slobe. Glavnu ulogu u 'obradi' Bulatovića imao je Đani Demikelis, ali i drugi zapadni političari. Kada mu je na kraju u Vašingtonu direktno ponuđeno da izda Miloševića i Srbiju, Bulatović je to odbio i odmah sve prijavio predsedniku Srbije - priseća se Marić.

Kad je bio bez para, prodavao je rakiju

Novinar Milomir Marić priseća se i da je u jednom trenutku, kada nije imao para, Momir Bulatović radio kao prodavac crnogorske lozove rakije "kruna".

- On je u stvari za kompaniju koja proizvodi ovu rakiju bio nešto poput distributera. To samo pokazuje o kakvom čoveku je reč. Mogao je da bude sve i svja, ali je to odbio i nastavio da živi pošteno - primećuje Marić.

Milo poslao ciničan telegram

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović uputio je telegram saučešća porodici Bulatović u kojem kaže da, bez obzira na kasniji razvoj političkih procesa, 's pijetetom čuva uspomenu na dane njihove saradnje'.

- Sa žaljenjem sam primio vest o iznenadnoj smrti supruga, roditelja i brata Momira Bulatovića, prvog neposredno izabranog predsednika Crne Gore. Bez obzira na kasniji razvoj političkih procesa, ja s pijetetom čuvam uspomenu na te dane naše saradnje. Kao što cenim što smo obojica imali snage da se uzdignemo iznad političkih razmirica u kasnijim životno važnim situacijama - naveo je Đukanović, uz molbu porodici da primi izraze njegovog iskrenog saučešća.

Država Crna Gora, međutim, nije organizovala nikakvu komemoraciju za svog prvog predsednika, niti se na dostojanstven način oprostila od njega.

Amfilohije: Sačuvao je obraz i dušu, nije podlegao vlastoljublju

Momir Bulatović sahranjen je juče po podne u svom rodnom selu Raće u prisustvu više hiljada ljudi. Opelo Bulatoviću služio je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, a poslednju poštu odali su mu, između ostalih, i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, delegacija SPS predvođena bivšim srpskim premijerom Nikolom Šainovićem, Bulatovićev dugogodišnji saradnik i saborac Predrag Bulatović i mnogi drugi.

- Ispraćamo jednu od najuglednijih ličnosti Crne Gore, koja je bila na njenom čelu u presudnim vremenima. Nije bilo lagano nositi taj krst koji je on poneo na svojim plećima. Bulatović nije podlegao iskušenjima kojima svi podležemo, a to su vlastoljublje i slavoljublje. Momir je sačuvao svoj obraz. U najtežem trenutku nije izgubio svoju dušu i to je od ogromnog značaja ne samo za njega nego i za Crnu Goru - poručio je vladika Amfilohije.

Ministar Aleksandar Vulin, koji je u ime Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića na Bulatovićev odar položio dva venca naglasio je da je Bulatović svojim životom zaslužio zahvalno sećanje.

- Kada je počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji, Bulatović nije oklevao da stane uz svoj narod. Kada je počela agresija na SR Jugoslaviju, nije tražio opravdanja da se skloni, već je opet bio uz svoj narod. I kada su razbijali braću, opet je bio uz svoj narod. A Srbija pamti dobro, pamti zlo i svakom vraća po zasluzi - konstatovao je Vulin.