Đukanović odlazi sa vlasti, kupio sebi kartu u jednom pravcu
Đukanović gubi glasačku podršku u Crnoj Gori.
Tanjug
Ali u drugoj polovini 90-tih Đukanović - koji je bio na poziciji premijera - počinje se udaljavati od Miloševića i Momira Bulatovića, pobeđuje na nizu izbora za poziciju predsednika ili premijera i Crnu Goru okreće prema Zapadu.
Crna Gora je, podseća se, danas članica NATO saveza i od zemalja Zapadnog Balkana verovatno najbliža ulasku u Evropsku uniju.
Đukanović - koji je za predsednika izabran opet u aprilu 2018. godine - je već godinama optuživan za šverc, korupciju, klijentelizam, pogodovanje i razne druge nezakonite radnje, a sada je u javnost isplivao i snimak koji bi višedecenijskog, kako se navodi, vladara Crne Gore mogla dokrajčiti.
U poslednjih 20 godina u Crnoj Gori smo, s jedne strane, imali nasleđene duboke zasade patrijarhalnog društva koje prosto vapi ili producira potrebu za pater familiasom, a, s druge strane, crnogorsko društvo je bilo u premanentnoj turbulenciji. Crna Gora je na drastično loš način bila involvirana u rat, a uz ekonomsku i političku tranziciju, sloma svih društvenih vrednosti, promenu svih životnih paradigmi, stvorila se jedna permanentna nesigurnost koja je zahvatila sve društvene sfere. Ta opšta nesigurnost po svoj logici stvari producira potrebu za vođom. Desilo se da se u Milu Đukanoviću sintetiziraju ta dva faktora - pretpolitička dimenzija patrijarhalnog domaćina koji gospodari nad društvom kao nad kompleksnom seljačkom zadrugom i osobine izuzetno jakog političkog vođe. Da li je to dobro ili ne, to je drugo pitanje. Možemo vrednosno da se odnosimo prema toj činjenici na ovaj ili onaj način, možemo da kažemo da to u suštinskom smislu nije dobro, ali to je proces koji se činjenično dešava.
Na žalost nezadovoljnih građana, a na sreću Mila Đukanovića, velike litije su bile prinudno prekinute pod pritiskom koji je izazvala pandemija korona virusa, pa je višedesenijski vladar Crne Gore i ovog puta uspeo da spasi svoju vlast. Uz to Đukanović je, da bi sprečio dolazak nezadovoljnih građana iz Srbije, prema mišljenju mnogih, zatvorio državne granice. Međutim, kako se pandemija stišavala, granice su postepeno počele da se otvaraju ka gotovo svim zemljama, osim ka Srbiji.
Prema mišljenju sociološkinje Tanje Svilanović, vlast u Crnoj Gori neće još dugo opstati, a evo i zašto:
- Mišljenja sam, kao i veliki broj mojih kolega, da je Milo Đukanović sam sebi zapečatio sudbinu. Veliki faktor na koji, čini se, Đukanović nije računao, a koji će njegovu vlast skupo koštati, je ustanak ogromnog broja ljudi koji je izrazito revoltiran donošenjem spornog zakona o slobodi veroispovesti. Đukanoviću je sa početkom pandemije koronavirusa praktično "sekira upala u med", jer je sa jedne strane, uz pomoć proglašenja vanrednog stanja sprečio pobune u zemlji, dok je sa druge strane uspeo da održi svoju vlast, ili bolje rečeno, da je još malo produži. Međutim, kako ničija ne gori do zore, tako neće ni ovog puta u slučaju Mila Đukanovića. Potez kojim se predsednik Crne Gore načelno poziva na Nacionalno koordinaciono telo kako bi opravdao zatvaranje granica sa Republikom Srbijom, izgubio je svaki smisao onog trenutka kada je Crna Gora otvorila granice sa sve ostale zemlje osim za Srbiju. Ne treba biti ne znam koliko pametan da bi se uočilo da se ovde radi o čisto političkom cilju koji nema apsolutno nikakve veze sa pandemijom. Trenutni cilj Mila Đukanovića je da ostane na vlasti, a vrlo je svestan da, ukoliko otvori granice sa Srbijom, od toga nema ništa. Svestan je da će veliki broj ljudi koji živi u Srbiji, a koji ima rodbinu u Crnoj Gori da se naprosto "surva" dole, što će kao posledicu proizvesti omasovljavanje litija i početak kraja Đukanovićevog režima. I ovde je Đukanoviću jasno da neće moći ovo izrežirano stanje permanentno održati pod kontrolom, te se u zavisnosti od toga kada će se otvoriti granice, može govoriti o konačnom slomu njegove višedecenijske vlasti. To je sada samo pitanje vremena. Ili će izgubiti vlast legalno, na izborima u Crnoj Gori koji su planirani za početak jeseni, ili će se, ukoliko se otvore granice, to dogoditi nešto ranije, sa omasovljenjem litija. Vrlo je moguće da u Crnoj Gori dođe do novog petog oktobra, ali do mnogo gore verzije nego što je to bio slučaj sa padom režima Slobodana Miloševića. Ne bi me čudilo da Đukanović otvori granice pre izbora, kako bi pokušao da prikupi glasove, mada, prema nekim istraživanjima javnog mnjenja koja su se sprovodila u Crnoj Gori, pokazalo se da je Đukanovićeva politička karijera na staklenim nogama, jer veliki broj njegovih dojučerašnjih glasača nije više spremam da da podršku Demokratskoj partiji socijalista na predstojećim izborima. Gledano uopšteno, Đukanović je praktično sateran u mišiju rupu, a moli Boga da makar živ izađe iz nje. Ono što mora da ima na umu je činjenica da će njegov politički kraj veoma blizu, ali od samo njegovih odluka će zavisiti način na koji će sa te vlasti otići - završava naša sagovornica.
PROČITAJTE JOŠ: