Maloletne žrtve trgovine ljudima u Bosni mole za pomoć

U Odgojnom centru KS registrovano je 70 korisnika, od čega 18 korisnika na celodnevnom boravku, a 52 na poludnevnom boravku. Od 18 maloletnika koji mogu biti u Centru do dva meseca, većina su žrtve nasilja u porodici.

„Imamo nekoliko devojčica koje su se same prijavile policiji, koje su tu smeštene, jer ne žele da se udaju, a roditelji žele da ih prodaju“, kaže Elmedin Zuko šef službe za zbrinjavanje dece u stanju potrebe Odgojnog centra KS, te dodaje kako one ostaju smeštene dok policija ne završi postupak.

Prosjačenje je jedan od oblika trgovine ljudima, koji je i najzastupljeniji u BiH, prema rečima Samira Rizve, državnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima i člana Udarne grupe za borbu protiv trgovine ljudima pri Ministarstvu sigurnosti BiH.

„Prema poslednjim podacima identifikovano je 70 potencijalnih žrtava trgovine ljudima. Primetili smo da je bilo žrtava svih oblika eksploatacije i seksualne i radne i prisilnog prosjačenja. Iako je pandemija, nismo primetili da je COVID uticao na ovaj oblik kriminala, u smislu njegovog smanjenja“, kaže Rizvo za RSE.

Jedna od žrtava je i L.S. koja je u februaru 2020. godine zatečena kako s bebom prosi na ulicama Banjaluke, na severozapadu Bosne i Hercegovine. Imala je 15 godina.

Nju je, kako se navodi u optužnici koju je potvrdio Okružni sud u Banjaluci, vanbračni suprug, Jasmin Seferović, prisilio na prosjačenje ispred tržnih centara u Sarajevu i Banjaluci. Prikupljeni novac davala je Jasminu. Kada ne prikupi dovoljno novca, on bi je tukao, a na njenom su telu bile vidljive brojne povrede i modrice, stoji u optužnici.

„Primoravao ju je da prosi, čak, i kada je ostala trudna, ali i nakon što je u oktobru 2019. rodila kćerku. To je trajalo do 20. februara kada je policija zatekla kako s bebom u naručju prosi na parkingu u Banjoj Luci“, stoji u optužnici.

Jasminov otac Ljubo u istom je predmetu optužen da je majci maloletnice, A.S. ponudio novac u zamjenu za pristanak na vanbračnu zajednicu njegovog sina i njene kćerke, na šta je ona pristala. Tako je za naknadu od oko 950 eura majka iz koristoljublja omogućila nedozvoljenu vanbračnu zajednicu s detetom mlađim od 16 godina.

Makarić ističe kako je ove organizacija spremna da pruži prvu pomoć, jer korisnici često, dolaze u lošem zdravstvenom i higijenskom stanju.

„Kad preuzmemo dete, idemo odmah na zadovoljavanje bioloških potreba – hrana, higijena, kupanje, obezbijedimo odeću, napravimo humanu atmosferu da se deca osećaju sigurno. Onda krećemo s njima na klasično prikupljanje informacija“ pojašnjava Makarić, navodeći da su i u slučaju L.S. postupili isto.

BONUS VIDEO: