Maja (4) u petak nije išla u vrtić, njen ormarić nema imena, nema njenih crteža, ne žele je na fotografijama... Sve to zbog jedne gluposti!

Majin ormarić u vrtiću lako je prepoznati u nizu ostalih - jedini je na kojem nema imena, već sličica njene omiljene igračke. Na panoima nema izloženog nijednog Majina crteža, a tete iz vrtića posebno paze da im slučajno ne uđe u kadar dok fotografišu vrtićke aktivnosti. Maje ni na jednoj fotografiji ne smije biti.

Problemi u školi

Majini staratelji zvanično su i dalje biološki roditelji, koji su, kontaktirani putem nadležnog centra za socijalni rad, odbili da potpišu pomenute dokumente.

 

- U petak sam uzeo slobodan dan na poslu jer Maja obožava ritmiku, a ne sme da je pohađa. Ne znam kako bih joj objasnio zašto ona jedina mora ostati u sobi s dečacima nakon što trenerica pozove druge devojčice. Bila je na oglednom času i oduševila se, pa sam sad radije uzeo slobodni dan i ostao s Majom kod kuće, tako da i ne primeti da nije išla na ritmiku - objašnjava Majin udomitelj, svestan da je to jednokratno rešenje: ritmika je dva puta nedeljno, toliko slobodnih dana Majin udomitelj nema.

Kad Maja jednog dana krene u školu, problemi će postati sve veći: za svaki izlet potrebno je potpisati novu saglasnost ili dozvolu, a uvođenjem GDPR-a broj saglasnosti koje se traže bitno se povećao. Najopasnije su pak situacije vezane za zdravlje deteta - udomitelji nemaju ovlašćenje da potpišu ni dozvolu za bilo koji zdravstveni zahvat.

- Udomitelji se već dugo suočavaju s tim paradoksom zbog kojeg su udomljena deca vrlo često izložena diskriminaciji: uvek isto dete ne ide na izlet i uvek isto dete ne može na sport. Deca su izdvojena i označena, bez naše krivnje - kaže Marina Hoblaj, predsednica Foruma za kvalitetno udomiteljstvo dece.

Biološki roditelji iz različitih razloga ne žele dati saglasnost za pojedine aktivnosti. Neki od njih boje se što će biti ako udomitelji ne plate pojedinu ratu (izvanškolske aktivnosti obično se plaćaju) te hoće li se biološke roditelje teretiti za neplaćene obaveze, neki utvrde da predložene aktivnosti za njihovo dete nisu dobre te zahtevaju neke druge, a neki to čine iz inata, naročito oni koji smatraju da im dete nikada nije trebalo biti oduzeto.

Zbog toga se udomitelji snalaze na različite načine: deo njih potpuno ignoriše činjenicu da je za sve dozvole potreban potpis biološkog roditelja i sami potpisuju što misle da je za dete najbolje, nikome ne govoreći da nisu staratelji. Drugi pak imaju svesrdnu podršku centara za socijalni rad koji pronalaze načine da od bioloških roditelja ishode potrebne potpise.

Gube licencu

- Ja sam razgovarao s trenericom ritmike i objasnio joj situaciju, moleći da prime Maju za koju ću uredno plaćati članarinu. Međutim, rekla mi je da ne sme primiti dete bez valjanog potpisa staratelja, jer bi ih inspekcija mogla kazniti. Posledice za mene bile bi još gore jer bih mogao izgubiti udomiteljsku licencu. Najgore bi pak opet prošla Maja - kaže Majin udomitelj.

Rešenje problema, smatra M. Hoblaj, moglo bi biti jednostavno: nadležno Ministarstvo demografije može propisati da udomitelj može donositi odluke vezane uz školske i izvanškolske aktivnosti ili pak ponuditi da na početku školske godine biološki roditelji daju punomoć udomiteljima upravo za takve odluke.

 

- Mi, udomitelji, smo dužni, među ostalim, poticati razvoj detetovih sposobnosti i uključivati ga u život lokalne zajednice skladno njegovim potrebama i interesima, a istovremeno smo u tome onemogućeni. Na to smo upozorili nadležne u Ministarstvu, jer je sada trenutak da se izmene provedu, s obzirom na to da je u proceduri donošenja novi Zakon o udomiteljstvu. No, naši predlozi nisu prihvaćeni - kaže M. Hoblaj.

Forum za kvalitetno udomiteljstvo, UNICEF i neki drugi uložili su primedbe na Zakon tražeći da se intervenira u članak 43, koji propisuje da “sva važnija pitanja oko brige i odgoja deteta udomitelj mora uređivati sporazumno s njegovim roditeljima, starateljem ili zakonskim zastupnikom” te da se propišu izuzeci u kojima udomitelj može samostalno donositi odluke.