"Kamila me je snažno ugrizla za ruku i nije puštala, zubi su se sve dublje zabijali u meso..."

Ali, upravo joj se to dogodilo u leto prošle godine, kada ju je za ruku ugrizla kamila, a posledice ugriza oseća još i danas te će ih, kaže, osećati do kraja života.

Nesvakidašnji napad životinje na čoveka zbio se kada je Katarina odvela svog unuka u Ludbreg na cirkusku predstavu.

– Moj unuk jako voli životinje i želeo je videti kamile izbliza. Tako smo došli do pregrade koja je ograđivala prostor u kojem su bile životinje od onog za posetioce, misleći da smo na sigurnom. No, odjednom se zabavna poseta cirkusu pretvorila u noćnu moru – ispričala je Katarina.

Kada su ona i unuk gledali jednu kamilu, približila se druga, koja je zubima zgrabila Katarinu za levu ruku. Životinja je zagrizla svom snagom i nije pokazivala nameru da ruku ispusti iz njuške.

– Borila sam se s njom nekoliko minuta, a njezini zubi sve su dublje ulazili u meso na mojoj ruci. Otimala sam se svom snagom, ali kamila nije puštala te je šteta na ruci svakim mojim pokretom bila sve veća – s jezom se priseća traumatičnog događaja.

Nakon nekoliko minuta borbe, kamila je ipak popustila i Katarinu odbacila nekoliko metara u daljinu trzajem vrata, kada je napokon ispustila njenu ruku.

U prvim trenucima nakon napada nije izgledalo da su povrede teške, ali Katarina kaže da od šoka nije odmah pregledavala ruku, već je vodila brigu o sigurnosti svog unuka.

– Umesto moje ruke, mogla je njega ugristi za glavu. Nakon napada najpre sam gledala gde mi je unuk i nisam razmišljala o svojoj povredi. Tek kada je krv počela kapati iz rukava, koji je više nije mogao upijati, postala sam svesna da sam ozbiljno povređena – kazala je Katarina.

Pri dolasku u hitnu pomoć povređena Ludbrežanka morala je lekarima nekoliko puta ponavljati kako je došlo do povrede, jer su je u čudu gledali kad im je objašnjavala šta joj se tačno dogodilo.

– Najpre sam na prijemu morala objašnjavati da me ugrizla kamila, pa i lekarima, sve dok me nisu ozbiljno shvatili te počeli sanirati povredu, kako se to već radi nakon ugriza životinje – rekla je Katarina.

Njeni zdravstveni problemi nisu nestali nakon saniranja ugriza, čije posljedice oseća još i danas.

– Najpre sam svaki dan išla na injekcije protiv besnila i tetanusa. Pila sam i lekove, jer se na mestu ugriza, na rani, stvarala jaka infekcija. Ruka mi je bila dvostruke debljine nego inače, zbog otekline, a boja kože i mesa bila je crna. Vrlo neugodan i ružan prizor – nevoljno se priseća Katarina.

Ali, osim same povrede i infekcije, nastala je i trajna šteta na njenoj ruci, koja joj predstavlja problem u svakodnevnom radu.

– Kasnije sam išla i na fizikalne terapije, ali rekli su mi da su živci trajno oštećeni. Iz tog razloga ruka mi trne i imam jako lošu cirkulaciju kroz nju. Ovo je trajno stanje, tako će biti sve dok sam živa. Bavim se uzgojem jagoda i povrća te stalno radim rukama i ova povreda predstavlja mi veliku neugodnost – napomenula je Katarina.

Nakon svega, ipak, srećna je što umesto nje nije stradao njen unuk.

– Najvažnije od svega mi je da je moj unuk ostao nepovređen. Svaki dan pomislim da je kamila mogla napasti njega. Ne smem ni zamisliti šta je sve moglo biti. Njegova je glava tačno u visini moje ruke i kamila je mogla njega ugristi – zaključila je Katarina Horvatić.