Ispod Balkana je gusta mreža koja pravi razorne zemljotrese: Taj krak ide skoro do Hrvatske!

Često se poslednjih dana u kontekstu recentnog zemljotresa koji je teško oštetio Petrinju uz ljudske žrtve spominje potres u Banjaluci 1969. godine. Jedno je od pitanja je li aktivnost istog raseda srušila Banjaluku pre više od 50 godina, te sada Petrinju.

Odgovor na to dao je prof. dr Marijana Herak s geofizičkog smera Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.

ANKETA:

Da li se bojite zemljotresa?

"Banjaluku nije srušilo pomicanje baš Pokupskog raseda, ali jeste raseda iz istog velikog regionalnog rasednog sastava koji u Hrvatskoj ide od Jastrebarskog, preko Pokupskog i Gline, u BiH i dalje na jugoistok prema Srbiji i Durmitoru. Obično pojedine deonice takvih sastava dobiju i svoja imena – pa je tako i s Pokupskim rasedom. Dakle Banjaluku je pogodio potres koji je nastao na banjalučkoj deonici istog rasednog sastava", ističe prof. Herak.

Pre šest godina prof. Herak sa saradnicima objavio je i rad na temu banjalučkog potresa u časopisu Journal of Geodynamics. U radu se prikazuju rezultati analize geoloških, geomorfoloških i geofizičkih podataka koji upućuju na aktivan kompresijski režim naprezanja u rubnom području Dinarida i Panonskog bazena, koji je uzrokovao zemljotres magnitude 6,4 na području Banjaluke 27. oktobra 1969.

Ovaj potres počeo je jakim prethodnim udarom u noći 26. oktobra u 2.55 sati, a podrhtavanje tla nastavilo se do 8.53 sati, a onda se glavni potres dogodio u 16.35, slično dakle kao što je bilo u Petrinji, gde je glavnom potresu takođe prethodio slabiji.

Epicentar banjalučkog zemljotresa bio je na 20 km ispod grada. Poginulo je 15 osoba, 1.117 ih je bilo teže i lakše povređeno, materijalna je šteta bila ogromna, a uništeno je oko 86.000 domova.

No, prema podacima u poslednjih 100 godina, na području tog grada zabeleženi su i zemljotresi 1888. godine, kao i 1935. godine i 1981. Naravno, onaj iz 1969. godine  bio je najsnažniji i smrtonosan.

Dr Josip Stipčević s Geofizičkog smera Prirodno-matematičkog fakulteta u Zagrebu podseća na to kako je nedavni zemljotres u okolini Petrinje izazvao ogromnu štetu i imao je relativno neuobičajen sled događanja, gde je glavnom potresu prethodio niz jačih potresa dan pre.

"Sledom razvoja događaja sličnog onom koji se dogodio u Banjaluci 1969. godine, te činjenice da su se svi petrinjski zemljotresi dogodili na rasednoj zoni koja se, prema nekim istraživanjima, može pratiti sve do Banjaluke, nameće se pitanje veze među ovim potresnim zonama. Iako je bilo vrlo mnogo pitanja, mogu li petrinjski potresi uzrokovati ponovnu aktivaciju zagrebačke potresne zone, mislim da je dobro da se pogleda veza među rasednim zonama koje se pružaju linijom severozapad-jugoistok, te se pružaju od Banjaluke do ušća Kupe u Savu", kaže geofizičar s PMF-a. Prema onome što je trenutno poznato, rasedni mehanizmi u ovim zonama vrlo su različitog karaktera.

"Banjalučki je zemljotres imao kompresijski mehanizam pri kojem se jedno krilo raseda podiže nad drugo, a svi su se potresi u Petrinji dogodili na rasedu koji je okomit na površinu te gde su krila raseda kliznula jedno uz drugo. Kao i kod potresa u Petrinji, glavnom potresu u Banjaluci iz 1969. godine prethodio je snažan potres magnitude 6,0 dan pre, iako je pojačana seizmička aktivnost pre glavne serije trajala već nekoliko meseci. Glavni potres u Banjaluci imao je magnitudu 6,4 te je izazvao vrlo veliku štetu na vrlo velikom području oko epicentra.

Istraživanja su pokazala da glavni i najjači prethodni potresi iz te serije leže na rasednoj zoni koja se ugrubo pruža smerom severozapad-jugoistok i prolazi s južne strane Kozare, te se nastavlja u smeru Hrvatske Kostajnice.

S druge strane, rasednu zonu na kojoj su se dogodili petrinjski zemljotresi moguće je pratiti praktički do pred zapadni ulaz u Hrvatsku Kostajnicu. Stoga se nameće logično pitanje postoji li veza među ovim rasednim sastavima usprkos njihovoj znatnoj razlici u potresnim mehanizmima? Još je važnije, ako postoji veza, 'komuniciraju' li ti rasedni sustavi, tj. da li je moguće očekivati prenos tektonske napetosti s jednog na drugi rasedni sastav", rekao je doc. dr sc. Josip Stipčević.