Biološke bombe u blizini hrvatskih covid-bolnica: "Problem je veliki, prete i nove zaraze"

Twitter / PadobranacSRB

Krf smeće, Foto: Twitter / PadobranacSRB

Tone zaraznog otpada svakodnevno izlaze iz hrvatskih bolnica, tačnije, često dvostruko više nego pre pandemije koronavirusa. Samo KB Dubrava dnevno ima oko tri tone ili 100 tona zaraznog otpada, što postaje usko grlo za potencijalne zdravstvene opasnosti, ali je moguće i zagađenje životne sredine.

Naravno, Hrvatska u tom pogledu nije ostrvo jer je covid-19 značajno povećao bolnički otpad širom sveta, između ostalog i zbog velike količine zaštitne opreme, koju je sve teže odložiti, pogotovo ako za to nema sertifikata. što je slučaj u Hrvatskoj. U poslednjih mesec dana situacija je kulminirala, pa postoji velika količina otpada u blizini bolnice Dubrava koja od početka pandemije funkcioniše kao bolnička bolnica, a slična situacija je i na Infektivnoj klinici „Dr Fran Mihaljević“.

Tačno je da se otpad odvozi svaki dan, ali još više se ostavlja bez nadzora. Vlasti tvrde da pokušavaju da pronađu rešenje, ali ni jučerašnji međuresorni sastanak na tu temu Ministarstva zdravlja i Ministarstva ekonomije i održivog razvoja nije dao odgovor na to pitanje.

„Izjavili smo da je problem veliki, ali nadam se da će Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja pronaći hitno rešenje do sledeće nedelje“, rekao je ministar zdravlja Vili Beros. Dodaje da je očigledno neophodno pronaći trajno rešenje, a to bi bilo sufinansiranje uređaja za svaku bolnicu uz pomoć fondova EU, u kojima bi se bolnički otpad mogao dovesti u fazu komunalnog otpada.

Naime, početkom decembra, kompanija Kemis-Termoclean, sa kojom neke bolnice imaju ugovore o uklanjanju zaraznog otpada, upozorila je nadležne da količine premašuju mogućnosti odlaganja jer se količina toliko povećava da kompanije koje treba da prerađuju ovaj otpad to ne uspevaju. u tri smene sedam dana u nedelji.

"Nismo zaustavili prikupljanje zaraznog otpada iz bolnica, već je jednostavno njegova količina toliko velika da se više ne može u potpunosti zbrinuti. Naime, kapaciteti svih 'prerađivača otpada' u Hrvatskoj u normalno vrijeme čak su preveliki, ali u pandemiji su se količine toliko povećale Stoga smo 3. decembra uputili pismo nadležnim ministarstvima u kojem ih obavještavamo da ne možemo odložiti sav zarazni otpad i da se mora naći dodatno rješenje. Takođe smo 9. decembra održali sastanak svih 'prerađivača otpada' u Hrvatskoj gospodarskoj komori. i ponudio rešenje, a to je privremeno spaljivanje ovog otpada u našičkoj cementari, gde se obično spaljuju zaplenjeni lekovi, oštećeni novac itd. “, objašnjava Zoran Matić, direktor kompanije Kemis-Termoclean, razloge zbog kojih je zarazni otpad opasan po zdravlje i bez virus Korona.

Međutim, prošlog meseca je Ministarstvo ekonomije i održivog razvoja odbacilo predlog s obrazloženjem da u „uredbi o tome šta se može spaliti u fabrici cementa“ nije bilo zaraznog otpada, pa je sve ostalo po starom.

U međuvremenu je pokušano da se vidi da li se otpad može „izvesti“ u Austriju, Nemačku ili Sloveniju, ali ispostavilo se da su njihovi kapaciteti zauzeti. Međutim, čak i ako to nije slučaj, izvoz nije ad hoc rešenje, jer bi izvoznici trebali dobiti izvoznu dozvolu, što je posao u Hrvatskoj nekoliko meseci. Za to vreme brdo otpada opasno bi se povećalo, kažu stručnjaci.

"Ne radimo ovo da bismo povisili cene, već zato što 'prerađivači' ne mogu da preuzmu toliko otpada i ne možemo ga skladištiti duže od pet dana, jer tada kršimo", rekao je Matić.

Činjenica je da se zarazni otpad može spaljivati samo u spalionicama opasnog otpada, koje Hrvatska nema, ali bi mu verovatno i dalje moglo biti privremeno dozvoljeno „spaljivanje u svrhu dobijanja energije“, za šta cementara u Našicama ima dozvolu. Ne bi trebalo da bude trajnih posledica, odnosno one bi bile mnogo manje od onih koje bi mogle da uslede od gomilanja potencijalno opasnog zaraznog otpada na „poljima“ u blizini bolnica, piše Jutarnji.hr.

Upit na ovu temu uputili smo i Ministarstvu ekonomije i održivog razvoja, odnosno tražili smo odgovor na pitanje kakvo se rešenje nudi, ali ono još nije stiglo. Da li će se više znati o otpadu nakon najavljenog sastanka sledeće nedelje, teško je reći, s obzirom na to da se trenutno generalno navodi da „ne postoji zakonsko rešenje“. Međutim, ni gomilanje zaraznog otpada nije legalno, jer je sigurno u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.