Digli se protiv zloupotrebe svetske atrakcije!

Dan uoči 55. godišnjice od prolaska 11 planinara „Javorka“ kroz kanjon Nevidio, predstavnici nevladinog sektora i dela meštana šavničkog kraja, na mostu iznad kanjona, organizovali su konferenciju za novinare povodom planirane gradnje HE Komarnica.

„Kako mi reče Stevo Vujačić, jedan od trojice živih sudionika tog događaja, kanjon Nevidio nije samo crnogorska, nego i svetska turistička atrakcija i dovođenjem u opasnost samog kanjona, ne znamo zašto postojimo. Meštani mog sela Komarnice i okolnih, će stati u odbranu ovakvog dragulja“, poručio je u ime meštana Velizar Kasalica.

Na pitanje novinara gde su bili kada je trajala javna rasprava o HE, Kasalica je kazao da su “branili imanja od dalekovoda”.

“Dok je trajala javna rasprava, četiri dalekovoda su postavljena iznad kanjona Nevidio. Ako se izgradi, ne daj Bože HE Komarnica, to će biti još 44, a onda neće biti pozdrav sa kanjona Nevidio, nego pozdrav sa dalekovoda. Ovo je samo početak haosa koji su napravili, a ja sam tokom mesec i po dana branio dalekovode koji su mi preko imanja prelazili. Svaka livada mi je nagrđena, svo imanje oko kuća”, kazao je Kasalica.

Darko Stijepović, iz NVO „Centar za razvoj Durmitora“, pozvao je sve da prouče studiju Svetske banke o štetnosti izgradnje velikih hidroelektrana, koja je urađena pre deset godina, prenose Vijesti.

Predsednik Društva mladih ekologa Nikšić, Miodrag Karadžić, kazao je da je kanjon Komarnice zajedno sa kanjonom Nevidio jedan od najljepših kanjona Evrope i da bi svaki građevinski poduhvat značio trajnu devastaciju tog terena.

„Izgradnja hidroelektrane bi povukla posledice kako po živi svet, tako i po geografiju terena, a dovela bi do određenih klimatskih promjena. Posmatranjem temperaturne krive na području Duritora možemo zaključiti da se u poslednjih 30 godina preko dva stepena povećala srednja godišnja temperatura na ovom terenu, a jezero bi doprinelo daljem povećanju. Sa druge strane poznavajući teren i baveći se dokumentima gdje je planirano jezero, dolazimo do zaključka da sa geološke strane nije pogodan teren. Teren ima veliki broj jama, vrtača, udubljenja, neka dokumenta navode proces dube, gdje se jasno ne zna koliki će biti gubitak vode i gde ta voda odlazi. Ima i više drugih manjih procepa gdje će se nekontrolisano gubiti voda. Crnoj Gori ne treba još jedna vrtačka brana i gubitak vode“, istakao je Karadžić.

Kako je naglasio, kanjon ne treba da se posmatra sa apekta proizvodnje električne energije, već kao zaloga za budućnost.

„Ovo su čiste planinske reke, planinski ambijent koji se može mnogo bolje valorizovati i gdje će domaće stanovništvo imati mnogo više koristi od izgradnje hidroelektrane“, poručio je Karadžić.

Kako su kazali, svake sedmice organizovaće po jedan događaj u Šavniku, Nikšiću, Žabljaku i Plužinama, kako bi narod, kako su rekli, upoznali sa kontroverzama projekta, pa da vide na čijoj strani će biti narod.

Kasalica: Kolika je stvarna vrednost projekta
Kasalica je izneo podatak da na sajtu obnovljivih izvora energije koji je pod kontrolom Ministarstva ekonomije, stoji da će buduća hidroelektrana koštati 134 miliona eura, da predsednik odbora direktora EPCG, tvrdi da se radi o 300 miliona, u detaljnom urbanističkom planu iz 2014. pominje se iznos od 172 miliona, u jedninstvenoj listi prioritetnih projekat 185 miliona, a u detaljnom prostornom planu iz ove godine ne dve različite stranice stoje i različite cifre – 246 miliona i između 260 i 270 miliona.

„Molim vas nađite mi nekog matematičara koji će izračunati kolika je stvarna cena i da li je to isplativo za Crnu Goru“, poručio je Kasalica.

EPCG: HE neće ugroziti kanjon
Projekat izgradnje HE, instalisane snage 172 MW sa ukupnom godišnjom proizvodnjom 213 GWh, je procenjene vrednosti od oko 246,5 miliona eura. Prema rečima Rajka Šebeka, iz Elektroprivrede, i pred činjenice da će uticati na smanjenje proizvodnje, nadležni u Vladi i EPCG, su doneli odluku o nižoj koti brane kako ne bi na bilo koji način ugrozili kanjon Nevidio.

“Ovim planom neće biti ugrožene temeljne prirodne vrednosti, pre svega Regionalnog parka Dragišnjica i Komarnica i kanjon Nevidio. Najvažnija staništa Regionalnog Parka su iznad kote 811m nm, a korišćenje kanjona Nevidio i njegove prirodne vrednosti neće biti ugrožene”, kazao je Šebek i dodao da su i najmanji uticaji navedeni u Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, kao i u Planu, sa detaljnim obrazloženjem.

Istakao je da je Studija za Regionalnu strategiju za održivu hidroenergiju na zapadnom Balkanu (WBIF), podržana od Evropske komisije, HE Komarnicu svrstava u red ekološki prihvatljivih „greenfield“ projekata.

„Kada je reč o zapošljavanju govorimo o hiljadu radnika tokom četvorogodišnje izgradnje, a sa druge strane očekuje se rad oko 100 do 150 zaposlenih tokom rada same hidroelektrane. Plan afirmiše razvoj turizma i predviđa realizaciju u skladu sa donetim PUP-ovima opština uz očekivanje da će se realizacijom ovog infrastrukturnog objekta, pokrenuti i brža realizacija svega što je predviđeno lokalnim planskim dokumentima“, zaključio je Šebek.