Crna Gora pred kolapsom, u izveštaju se pominje i nezavisnost zemlje

Kao razlozi smanjenja se navode oslabljena fiskalna i platnobilansna pozicija zemlje i pad BDP od 15.5 odsto.

Projektuju da će javni dug u proseku iznositi skoro 80 odsto BDP na srednji rok, što je za oko za dvadeset procentih poena više u odnosu na projekciju S&P pre pandemije i očekuju postepeni oporavak ekonomije što će zavisiti od globalnog progresa u vakcinaciji, preneo je podgorički portal CdM.

Ističu i da je u Crnoj Gori povećano učešće spoljnjeg duga u ukupnom, ukazujući na rastuću međuzavisnost fiskalnih i eksternih neravnoteža.

U S&P navode da, imajući u vidu pad ekonomije zbog kovida i oslabljenu fiskalnu poziciju, očekuju da će se deficit javnih finansija spustiti na oko tri odsto BDP tek 2023. Iz S&P, međutim, navode da “postoji rizik da vlasti možda neće biti u mogućnosti da kontrolišu nivo tekuće potrošnje imajući u vidu istoriju labave kontrole, heterogenu prirodu nove vladajuće koalicije i tanku parlamentarnu većinu”.

U Agenciji, navodi se, očekuju dinamičniji oporavak ekonomije na srednji rok nakon pada u 2020, izazvanog korona virusom.

S&P računa da Crna Gora ima fiskalni prostor nakon emisije obveznica od 750 miliona evra za finansiranje budžeta u narednih 12 meseci i da će distribucija vakcine biti uspešna, pa zbog toga projektuje stabilne izglede.

Međutim, u pesimističkom scenariju kažu da “rejting može biti pod pritiskom ako se crnogorska ekonomija ne oporavi tokom 2021-2022, što će značiti dalji pritisak na već slabu fiskalnu poziciju.”

Ocena kreditnog rejtinga države važna je za procenu kreditne sposobnosti, a negativan rejting znači teže i skuplje zaduživanje i lošiju investicionu atraktivnost.