Bruka! Novi ministar otkrio planove Podgorice za sankcije Rusiji, priznanju tzv Kosova, i srpskog ambasadora!

Holandija je jedna od najzahtevnijih članica u pogledu proširenja, a Danska bi bila centar za celu Skandinaviju. Odluka o povlačenju ambasadora dolazi uskoro. Nova vlada je više nego spremna za napredak u poglavljima 23 i 24, kako bismo polako mogli zatvoriti ostala poglavlja u pregovorima sa EU.

Da li će Krivokapić raditi protiv interesa Srba?

Čim finansijske mogućnosti dozvole, Crna Gora će otvoriti ambasade u Hagu i Kopenhagenu, posebno imajući u vidu da se u prethodnom periodu pokazalo da je Holandija jedna od najzahtevnijih članica EU kada je reč o politici proširenja, najavio je ministar spoljnih poslova Đorđe Radulović.

S druge strane, najavio je zatvaranje nekih diplomatskih misija, isključivo zbog mera štednje.

U intervjuu za "Vijesti" rekao je da Vlada na sednici u četvrtak nije odlučila koji će ambasadori, politički imenovani, biti opozvani, već da će to učiniti vrlo brzo.

Kako je rekao, Podgorica planira niz smena ambasadora, ali nije hteo da govori o kojim predstavnicima je reč.

- Planiramo da otvorimo ambasade u Hagu i Kopenhagenu čim finansijski uslovi to dozvole. Holandija je jedna od najzahtevnijih članica EU u pogledu proširenja, pa mislim da bi dobar diplomata koji će nas predstavljati u toj zemlji doprineo promeni percepcije po ovom pitanju. Isto važi i za Dansku, koja bi bila svojevrsno čvorište za celu Skandinaviju, gde ima puno naših ljudi, što je prilika za privlačenje investicija i pokretanje projekata koji su nam potrebni. S druge strane, samo zbog mera štednje, a ne iz političkih razloga, verovatno ćemo zatvoriti određene ambasade da bismo svoj diplomatski fokus preusmerili tamo gde je veća potreba.

Radulović je najavio i zatvaranje pojedinih ambasada.

Prema rečima novog ministra, Crna Gora takođe neće povlačiti prizanje lažne države Kosovo!

- U skladu sa verodostojnom Strategijom proširenja EU za zapadni Balkan iz 2018. godine, preporučeno je i poštovano da zemlje regiona reše pitanje granica, a Crna Gora je to pitanje počela rešavati i ranije. Konkretno, potpisali smo sporazum sa BiH o državnoj granici 2015. godine, sa Kosovom takođe u avgustu 2015. godine, a Sporazum je stupio na snagu 2018. Ova dva sporazuma su među prvim sporazumima ove vrste u bivšoj Jugoslaviji. Kada je reč o Prevlaci, na snazi je Protokol iz decembra 2002. godine, potpisan između Savezne vlade SR Jugoslavije i Vlade Hrvatske. Crna Gora i Hrvatska imaju različita gledišta po ovom pitanju, ali u duhu dobre vere složili su se da će, ukoliko se ne postigne bilateralni sporazum, ići na Međunarodni sud pravde u Hagu ili međunarodnu arbitražu, koja je jedan od civilizovanih mehanizama za rešavanje sporova. ni među zemljama EU. Što se tiče razgraničenja sa Albanijom, granica je definisana protokolom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) i Kraljevine Albanije 1926. godine, ali se veruje da je raspad Kraljevine SHS rezultirao brojnim državama. na državnoj granici između Crne Gore i Albanije.

Na pitanje da se deo parlamentarne većine zalaže se za ukidanje sankcija Rusiji, Radulović je rekao:

- Možemo formalno, pravno i tehnički odmah ukinuti sankcije Rusiji. Ali ako želimo da se pridružimo EU, moramo poštovati njena pravila. Potpisali smo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji predviđa usklađivanje našeg pravnog sistema sa EU. Poglavlje 31 se bavi spoljnom politikom i podrazumeva da moramo da se pridržavamo svih spoljnopolitičkih odluka koje donosi EU. Verujem da će brzina pregovora zavisiti od brzine zatvaranja tog poglavlja i našeg odnosa prema EU. Sankcije protiv Rusije povređuju osećanja određenog broja ljudi kojima je Rusija bliska, a ne sama Rusija. Potpuno razumem ove ljude, ali oni moraju da znaju da uvođenjem sankcija ne objavljujemo rat Rusiji. Nismo neprijatelji Rusije i u razgovoru sam obavestio ruskog ambasadora da sankcije ostaju na snazi - poručio je.

Radulović je govorio i o proterivanju srpskog ambasadora iz Crne Gore.

"Rekli ste da Vlada ne može da poništi odluku o proterivanju srpskog ambasadora. Kako ćete reagovati na mogući nalog Vlade da poništi odluku?"

- Prethodna vlada otkazala je gostoprimstvo Vladimira Božovića četiri dana pre nego što je nova vlada stupila na dužnost. Ne znam ni jedan primer u diplomatskoj praksi da je neko nekoga proglasio za persona non grata i sutradan opozvao tu odluku. Stoga je odluka Vlade Srbije da poništi odluku da našeg ambasadora proglasi persona non grata zaista zanimljiv primer u međunarodnoj diplomatskoj praksi. Naravno, pozdravljamo odluku Srbije, jer proterivanje ambasadora nije merilo dobrosusedskih odnosa. Ne možete propagirati dobrosusedsku saradnju s jedne, a ambasadora proterati s druge strane. Srbija je dobila napomenu da Božović više nije poželjan u Crnoj Gori i njegov sporazum je ukinut. Dakle, Srbija bi opet morala da zatraži dogovor od predsednika Đukanovića, i ako bi mu on dao saglasnost, a čisto sumnjam da bi to bilo tako, onda bi u nekim slučajevima „ako, ako“ bilo moguće poništiti odluku. Verujem da će u duhu dobrosusedskih odnosa i ponovnog pokretanja odnosa Srbija poslati novog ambasadora i siguran sam da će poštovati gostoprimstvo zemlje u kojoj se nalazi, kao i pravila diplomatskog bontona, i uzdržaće se od bilo kakvih izjava koje bi mogle biti problematične - rekao je.