Brankica je sa 15 godina pala u komu, BAKAR je divljao u njenom telu, a onda joj je život spasila TETKA

Brankica Petkoska 11 godina živi sa transplantiranom jetrom, od kako je u maju 2007. godine dobila akutan napad izazvan retkom bolešću Vilson. Niko u njenoj porodici prethodno nije ni čuo, a kamoli znao da njihovo dete ima tu bolest. Brankica je bila aktivna sportistkinja, a redovni pregledi na koje je išla nisu ukazivali da ima bilo kakvih zdravstvenih problema.

Prvi simptomi su ukazivali na žuticu, a onda je Brankica saznala užasnu vest da boluje od retke bolesti. Ubrzo potom je pala u komu, a od sigurne smrti ju je spasila njena tetka Lile Barutovska koja joj je podarila deo svoje jetre i – novi život.

- Imala sam bolove u stomaku, otečene noge. Prvo su počeli blagi simptomi, a potom mi je iz dana u dan bilo sve gore i gore. Na kraju sam pala u komu. Od pojave prvih simptoma do transplantacije je prošlo oko mesec i po dana - počela je svoju priču sa srećim krajem Brankica Petkoska za skopski portal sdk.mk.

Vilsonova bolest je genetski poremećaj koji dovodi do prekomernog taloženja bakra u organizmu. Male količine bakra potrebne su našem organizmu, a prisutan je u većini namirnica. Često se u danu pojede i više bakra nego što je potrebno našem organizmu. Zdravi ljudi će izbaciti suvišni bakar iz organizma, ali oboleli od Vilsonove bolesti nemaju tu sposobnost pa se bakar počne akumulirati u organizmu.

Prekomerno taloženje bakra oštećuje jetru i mozak. Ako se ova bolest otkrije na vreme, sa odgovarajućom terapijom te osobe mogu normalno da žive bez posledica po njihovo zdravlje.

- U mom slučaju bolest se manifestovala oštećenjem jetre. Prvo sam bila hospitalizovana u Velesu, a potom u Skoplju na više klinika. Bila sam na Dečijoj klinici, na Hematologiji, na Gastro jer nisu mogli da utvrde od čega sam dobila akutan napad jetre. Nekoliko dana pre transplantacije pala sam u komu jer jetra nije mogla da prečišćava tokisine i nataloženi bakar, pa je počela da propada - kaže Brankica Petkoska.

Transplantacija dela jetre njene tetke izvršena joj je u Zagrebu, kada je Petkoska imala 15 godina. Ona sada ima 27 godina.

- Moja majka nije mogla da mi daruje jetru jer imamo različite krvne grupe. Otac mi nije bio kompatibilan, ali je na sreću njegova sestra, moja tetka bila. Ona mi je dala deo njene jetre i time mi darovala novi život. Ja se ne srećam šta se tačno dešavalo u tom periodu. U Zagreb su me odvezli sa helikopterom jer sam bila u komi - rekla je Petkoska.

Sreća je što su lekari u Skoplju odmah intervenisali i poslali je na transplantaciju. A Brankica kaže da je posebno zahvalna doktorki Kalini Grivčevoj – Stardelovoj sa Klinike za gastroenterohepatologiju, koja je izdejstvovala transplantaciju i došla sa njom u Zagreb.

Nakon transplantacije deo njene jetre je bio dat na ispitivanje, ali tkivo je bilo previše propalo tako da se nije mogla utvrditi tačna dijagnoza.

- Pretpostavke su bile da je Vilson, ali potvrdu nisam imala sve do pre dve godine kada su u Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti izvršili genetsko ispitivanje i potvrdili da imam tu bolest - kaže Petkoska, koja je od nedavno diplomirani farmaceut.

Za razliku od drugih pacijenata sa Vilsonovom bolešću koji moraju da primaju doživotnu terapiju za izbacivanje bakra iz organizma, ona ne mora da uzima te lekove.

- Nisam na terapiji za Vilson, jer mi nije potrebna. Sa transplantacijom je oboleli organ izvađen i stavljen je deo novog, koji se dobro regenerisao, pa pijem samo imunosupresiv da ga organizam ne bi odbacio. Sa imunosupresivom se obezbeđuje dobar rad jetre i bakar se više ne taloži tamo - objasnila je ova mlada devojka.

U udruženju Vislon-Makedonija kažu da blagovremena dijagnostika može da znači život, kao u slučaju Brankice, ali svi nemaju sreće da im se na vreme i u pravom trenutku otkrije bolest i pruži neophodna pomoć.