Crnogorska vlada i njeni mediji iskoristili koronu za satanizaciju litija!

U Crnoj Gori su tokom pandemije koronavirusa Vlada i njeni mediji iskoristili priliku da etiketiraju bilo koja verska protestna okupljanja, posebno ona članova Srpske pravoslavne crkve, kao nesmotrene ako ne i direktno nameran pokušaj širenja koronavirusa i podrivanje vladajućeg režima, navedeno je u novom izveštaju Freedom House-a “Demokratija tokom zatvaranja”.

Ovo je citirano u delu izveštaja koji se odnose na marginalizovane zajednice, a zasnovano je na terenskom istraživanju globalne mreže analitičara Freedom House-a, kao i osoblja ove organizacije iz 192 zemlje od marta do septembra.

Pandemija kovida-19 produbila je, kako je navedeno u dokumentu, krizu demokratije širom sveta dajući vlastima pokriće da ometaju izbore, ućutkavaju kritičare i medije, slabe važne institucije kao i da potkopavaju odgovornost potrebnu za zaštitu ljudskih prava i javnog zdravlja.

Da li je vreme da Milo odgovara za svoja zlodela?

U istraživanju uticaja koronavirusa na demokratiju i ljudska prava koji je Freedom House uradio zajedno sa istraživačkom firmom GQR zaključeno je da su se od izbijanja epidemije koronavirusa pogoršali uslovi za demokratiju i ljudska prava u 80 zemalja sveta.

“Ne samo da je demokratija oslabila u 80 zemalja, već je problem posebno akutan u klimavim demokratijama i visoko represivnim državama – drugim rečima, najviše trpe ustanove koje su već imale slabe zaštitne mere protiv zloupotrebe moći”, navodi Freedom House.

Kriza demokratije koja je počela mnogo pre pandemije se tokom nje pogoršala, a najverovatnije će se to nastaviti i nakon što se zdravstvena kriza povuče jer će zakone i pravila koji su uspostavljeni sada biti teško promeniti, dodaje se u izveštaju.

U dokumentu su opisani rezultati istraživanja sprovedenog od januara do avgusta ove godine u pet aspekata u kojima je uočeno slabljenje – zloupotrebe vlasti, zaštita ranjivih grupa, transparentnost i borba protiv korupcije, sloboda medija i izražavanja i kredibilni izbori.

Naročito naglo pogoršanje zabeleženo je u represivnim zemljama sa klimavom demokratijom.

Više od 60 odsto ispitanika predviđa da će uticaj pandemije na politička prava i građanske slobode u određenim zemljama biti uglavnom negativan u narednih tri do pet godina. Pandemija ubrzava i globalni pad slobode izražavanja.

Ograničenja za medije kao dio odgovora na kovid-19 dogodila su se u najmanje 91 zemlji, sa vladama koje su donosile novi zakon protiv širenja “lažnih vesti” o virusu.

Novinari koji su izveštavali o krizi su hapšeni ili maltretirani, vlade su nadzirale sadržaje.

Kao dodatak na kontrolu nad medijima vlade su uvodile restrikcije na sobodu govora ili kritike u najmanje 72 zemlje.

Istraživanje je pokazalo da autoritarni, ali i demokratski izabrani lideri nisu bili iskreni u pogledu uticaja koronavirusa, sa 62 odsto ispitanika koji su rekli da ne veruju onome što o pandemiji čuju od svojih nacionalnih vlada.

Među ispitanicima iz zemalja koje je Freedom House označio neslobodnim 77 odsto ne veruje informacijama nacionalnih vlada, navodeći da je nedostatak transparentnosti najčešći u zemljama sa slabom zaštitom od zloupotrebe moći.

U delu posvećenom slobodi medija i izražavanja navodi se da su u najmanje 91 zemlji od ukupno 192 (47 odsto) vlasti nametnule ogrničenja vezano za izvještavanje o pandemiji.

Mediji u 25 odsto slobodnih, 62 odsto delimično slobodnih i 67 odsto neslobodnih zemalja doživeli su takva ograničenja.

Sve zemlje Zapadnog Balkana spadaju u kategoriju delimično slobodnih, dok su Hrvatska i Slovenija u grupi slobodnih.

U izveštaju se navodi i da su uz specifične kontrole novinskih medija, vladina ograničenja slobode govora i kritike vlasti uvedena u najmanje 72 zemlje (38 odsto).

Sloboda izražavanja naglo se pogoršavala tokom 14 uzastopnih godina opadanja ukupne globalne slobode, a pandemija koronavirusa je pogoršala taj negativni trend, posebno u zemljama u kojima je nezavisno novinarstvo već bilo pod pritiskom, navodi se.

Na kraju izvještaja Freedom House daje niz preporuka državama kako bi obezbedile da mere budu odgovarajuće i vremenski ograničene, tehničku podršku, pristup proverenim informacijama, podršku sigurnim i fer izborima uz poštovanje javnog zdravlja, kao i borbu protiv korupcije i osiguravanje hitnog fonda koji će omogućiti organizacijama za ljudska prava da nastave svoje svakodnevne poslove.