Bolesno, Hrvati prodaju stvari jasenovačkih logoraša (FOTO)

Nije poznato da li je reč o originalnim dokumentima i fotografija iz Jasenovca i Stare Gradiške, iz perioda NDH, koje nepoznati prodavci iz različitih evropskih zemalja, pre svega iz Hrvatske i Austrije, prodaju na platformi Ibej, ali, čak i da su falsifikati, radi se, o blago rečeno, morbidnom načinu da se zaradi novac.

- Čuvaj dobro kartu za hranu, jer nestankom iste gubiš pravo na hranu. Neiskorišćeni obrok propada i ne može se naknadno podići - stoji na poleđini karte za ishranu zatvorenika logora Jasenovac po imenu Pavao Mrvić.

Ova iskrzana kartica iz marta 1943. godine košta tačno 2.249,99 dolara. U opisu predmeta ponuđenog na prodaju stoji da je u pitanju jedna od do sada dva poznata primerka.

- Jedinstvena i u dobrom stanju, autentična kartica sa ishranu izdata na ime Pavao Mrvić, broj 10, Radni logor Jasenovac. Jedan od dva do sada poznata primerka. Drugi svetski rat, Nezavisna država Hrvatska - stoji u opisu.

Uz gotovo svaki predmet u oglasu stoji da je u pitanju "ekstremno redak primerak koji je teško pronaći".

- Predmet je iz perioda NDH, koja je postojala od 1941. do 1945. godine, pa je samim tim ove predmete teško pronaći - navodi se u opisu.

Predmete su oglašavali i iz Slovenije, Amerike, Austrije... Ima i nekoliko oglasa iz Srbije, ali u pitanju su knjige o zločinima u Jasenovcu, i jedan na kojima su oglašeni bedževi iz doba Drugog svetskog rata.

Neki od dokumenatrnjih mogli su da pripadaju porodicama, čijim naslednicima to više ništa ne znači, ili naslednika prosto nema, dok bi jedan deo mogao da bude i sačinjen u radionicama u regionu, pišu Novosti.

Prodaja ličnih stvari, dokumenata i predmeta iz koncentracionog logora Jasenovac moralno je neopravdana i ruga se sećanjima na najteža vremena kroz koja su prošle žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu, kaže akademik Ljubodrag Dimić za Tanjug.

On smatra da je reč o "morbidnoj priči" koja od svega pravi biznis, u poljima i oblastima u kojima se biznis nikako ne pravi.

"Danas Jasenovac, sutra Dahau i Aušvic, i to je nešto što treba da nas opomene i osvesti zbog sveopšteg moralnog posrnuća. Neke stvari su duboko moralna kategorija", prokomentarisao je Dimić praksu kupovine-prodaje preko interneta.

Predsednik Etičkog odbora Društva psihologa Srbije Nikola Petrović smatra da bi jedino prodaja muzeju možda mogla doći u obzir mada ističe da je "poklanjanje" primerenije.

"Uostalom, ako ne kupuje muzej posvećen žrtvama Jasenovca, što bih donekle razumeo, koja je svrha toga i ko bi to uopšte kupio osim neki neonacista ili član odnosno potomak porodice žrtava koji nešto želi od svog pretka", napominje Petrović.

Predsednik Udruženja za zaštitu prava potrošača "Prosperitet", Radomir Ćirilović, objašnjava za Tanjug da je posredi "sramna i morbidna prodaja" i da nije precizno utvrđeno šta se sve sme a šta ne sme naći na internetu i da bi na svetskom nivou trebalo regulisati to nedefinisano polje.

"Kakvi su to ljudi u moralnom pogledu koji tako nešto mogu da kupe", pita se Ćirilović.

U pitanju je, kaže on, uspomena na nečiju nesreću i to ne može biti smatrano robom na tržištu, poput roba i usluga koje se prodaju "onlajn".

"Onaj koji prodaje takve stvari amoralan je i njega je baš briga za patnju i stradanje ljudi. On egzistira na tuđoj muci koristeći kupca koji je patološki tip psihogene prirode", ističe on i zaključuje da je ovo "čist fašizam, i vlasnika sajtova i vlasnika elektronskih komunikacija koji su dozvolili da se tako nešto prodaje".