"Pitanje je da li ćemo imati mleka, hleba, mesa"

Velika Britanija, Nemačka, Francuska… Evropske ekonomske velesile, svaka na svoj način, idu u novi ‘lockdown’, ali se, kao mantra, uporno govori da Hrvatska novi ne bi preživela.

Šta se time želi reći nije sasvim jasno. Znači li to da bi Hrvatska, poput Argentine, otišla u bankrot, da više ne bi bilo novca za penzije i plate državnih službenika ili još nešto gore? Ako goru situaciju od te možete uopšte zamisliti.

Recimo, nestašicu osnovnih životnih namirnica?

“Tačno je da Hrvatska novo zatvaranje ne može priuštiti. Zemlje koje imaju jaku industriju to mogu, u proseku imaju godišnju zaradu od oko 40-ak hiljada eura po glavi stanovnika, dok Hrvatska ima negde oko 10-11.000. Hrvatska je na samom dnu Evrope, a kad ste na samom dnu i kad prestanete raditi i prihodovati i ono malo što zaradite onda ste de facto gotovi”, pojasnio je ekonomista Ljubo Jurčić novonastalu situaciju u kojoj su se zatekli.

Dodaje da razvijenima nije toliko problem pasti za 10.000 eura jer će i dalje imati triput više od onoga što su Hrvati imali pre korone, ali upozorava da se i oni suoučavaju s jednim važnim problemom, a to je raspodela imovine.

“Pitanje je omogućuje li njihov sistem da se gubitak ravnomerno rasporedi. Ta velika nejednakost njihov je glavni problem, makar, kad ste bogata država, i dalje postoji dosta prostora za raspodelu. U Hrvatskoj takođe postoji nejednakost, imaju i 200.000 blokiranih i jedan mali broj ljudima kojima raste štednja, ali u ovim situacijama kreće se od pitanja imaju li oni uopšte nužnih sredstava da prežive, a ne kako ih raspodeliti.”

Jurčić smatra da njihovoj ekonomiji nije problem sama korona, već to što su pre korone bili na evropskom dnu.

“Mi smo ekonomiju uništili i osiromašili i pre korone. OK, korona je uzrokovala štetu, ali naše mogućnosti da se nosimo s posledicama su male zato što smo pre imali lošu politiku. A zapravo, mi i dalje ne idemo menjati tu poltiiku, nego plačemo nad svojom sudbinom, kao da je to prirodna situacija, kao da ovo s čime se suočavamo nije rezultat hrvatske politike. Da nam sada barem korona dođe da progledamo pa da vidimo zašto nemamo mogućnost zatvoriti se na još mesec dana. Mislili smo da imamo taj turizam i da ne moramo nešto drugo raditi, a sada se pokazalo da to nije tako.”

Naglašava da nije dovoljno samo biti bogat da bi se neka država nosila s posledicama ‘lockdowna’, već da se moraju zadovoljiti tri preduslova.

“Prvo, jeste li organizirana država, imate li organiziranu strukturu privrede i, na koncu, koliko ste razvijeni. Od toga mi nemamo ništa. O pravilnoj strukturi ne možemo govoriti kad smo primarni sektor – poljoprivredu, energetiku i proizvodnju strateških proizvoda – potpuno uništili, to svaka zemlja mora imati bez obzira na tržište. A mi to nemamo. I zato se ne smemo zatvoriti: nedostaje nam 50 posto mleka, mesa, dečje hrane, 50 posto medicinskih sestara, 20 posto lekara… To se sad sve pokazalo. Korona je razgolitila efikasnost hrvatske politike.”

Kaže, bio je i političar i ministar pa mu nije namera nekoga osuditi već ukazati da realno sagledamo situaciju.

“Imamo još malo novca da pokrijemo ljude koji ne rade, ali to ne može dugo ići jer na kraju neće biti bitan novac, nego će biti pitanje imamo li mleka, hleba, mesa...”, upozorava.

Ova situacija ukazala je i na problem eura. Većina zemalja – one koje si to mogu priuštiti – u krizi ‘štampaju novac’, a Hrvatska je na putu da sama sebi uskrati tu mogućnost.

“Da, to rade sve zemlje osim Hrvatske. Zašto? Zato što Hrvatska ne prihvata kunu kao vlastiti novac i to je najveća ekonomska i politička katastrofa. Mi ovde imamo vlastitu banku a čekamo novce od Evrope. Ne kažem da treba štampati novac i razbacivati se, ali ako smo pametni ljudi onda ćemo znati koliko nam novca treba.”

“Ipak, Hrvatska je na neki način i napravila nešto slično. HNB je kad je počela kriza otkupila državne obveznice jer bi inače kod nas tržište posve palo. No, to su napravili ‘ćutke’. Sad, imate priču kako se Evropa i SAD finansiraju, dakle ‘proizvode novac ni iz čega’. Znači, taj novac nije pre toga postojao, nego naprave koliko ga treba. Ili, recimo, kamata je cena novca plus cena rizika. Sad su rizici veliki pa bi kamata trebala biti 10 posto, a ona je i dalje nula posto – pa neće država sama sebi računati kamatu? A što radi HNB? Ministar finansija se zaduži vani milijardu-dve eura, to preda HNB-u, i na temelju tog dobije kune. I sad se postavlja pitanje, ako je HNB imala te kune, zašto ih nije dala ona, nego se zadužio u inostranstvu, plaćao kamate, itd… To su te hrvatske ‘gluposti’ koje u koroni još više dolaze do izražaja”, zaključio je.