Zorana podivljala zbog napada na njeno dete: Neću nikom da ostanem dužna, teško mi je kao majci!

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture duboko je potresena zbog priče koja je plasirana o njenom sinu Draganu.

Naime, Zoranin sin je nedavno objavio fotografiju iz Ujedinjenih nacija koja je podigla veliku prašinu na društvenim mrežama. 

Pojedinci su se zapitali odakle on tamo, a nisu izostale ni uvrede na račun ministarske i njenog sina.

Ovaj ugao gledanja očito je Zorani zasmetao, pa je odlučala da se oglasi na svom zvaničnom Fejsbuk profilu.

Njenu izjavu vam prenosimo u celosti:

 

Kad istina zaboli

Ne pamtim da se opozicija toliko uskomešala zbog neke moje izjave kao zbog one da su ih građanski protesti potpuno ogolili. I da su ljudi koji svake subote mirno protestuju u Beogradu jasno pokazali da ne podržavaju ni Vuka Jeremića, ni Boška Obradovića, ni Dragana Đilasa.

Društvene mreže su se tresle od komentara kako sam se zaboga usudila da kažem da sa opozicijom nemamo šta da razgovaramo. Pokuljale su optužbe, pretnje i teorije da sve zapravo radim kako bih nekome pokazala da sam ono što zapravo nisam, pa su me oni, eto, provalili. Smešno!

Kad to nije bilo dovoljno, onda su čak i mog šesnaestogodišnjeg sina uključili u neuspešni pokušaj mog disciplinovanja. Stvarno im je bilo teško da se sete da na svetu ipak ne postoji majka koja nije slaba na svoje dete. I naravno kad mi pomenu dete da to ne može da me ostavi ravnodušnom. Sad treba da im poručim da im to služi na obraz i čast, ali nisam sugurna da bi razumeli.

 

Pošto sam vaspitana da nikom ne treba da ostanem dužna, da krenemo redom. Od činjenica.
Ne želim da pobegnem od činjenice da građanke i građani koji protestuju nisu zadovoljni politikom Vlade Srbije i da na taj način ispoljavaju nezadovoljstvo. To je u redu, ako poštujemo demokratiju.

Ali, niko ne može da pobegne od činjenice da upravo ovi građani neće i ne žele ni Vuka Jeremića, ni Boška Obradovića, da neće ni Dragana Đilasa! Od te činjenice lideri opozicije ne mogu da pobegnu ma koliko to želeli! Koliko im organizatori protesta zapravo veruju i koliko ih podržavaju najbolje pokazuju time što im ne daju ni da se obrate okupljenima, a kamoli da im dozvole da ih predvode.

Ne treba biti mnogo mudar i pametan da bismo shvatili zašto ih građani neće. Građani vide da Jeremić, Obradović i Đilas nemaju nijednu ideju, nijedan konkretan predlog ili smislen program šta treba promeniti da bi svima u Srbiji bilo bolje, a ne da bude bolje samo ovom opozicionom trojcu.

Priču kako smo Mi najgori, a kako su Oni najbolji, da su Oni sveci na koje su svi čekali, niko više neće da kupi. Jer ti isti građani su živeli i u zemlji koju su Oni vodili i znaju kako je bilo. Ta priča je provaljena, što bi klinci rekli!

Stvari u Srbiji mogu da poprave i promene samo oni koji rade, koji rade svakog dana, koji umeju i znaju i koji iza sebe imaju rezultat. Neradnici koji se skrivaju iza građana, čak i iza onih koji nisu među živima, umeju samo da kukaju. Takvi će uvek ostati samo neradnici, duboko frustrirani, puni mržnje i nezadovoljstva. Ta istina boli, i treba sve da ih boli.

Zato smo predsednik Aleksandar Vučić, čitava Vlada Srbije i ja otvoreni da u bilo koje vreme razgovaramo sa građanima koji nisu zadovoljni kako bismo videli šta je to što možemo i što treba da popravimo.

Da su neki pre nas zaista bili okrenuti Srbiji i njenom napretku ne bismo mi danas popravljali, već bismo dodatno podizali standard građana, a ne bismo morali prvo da spasavamo Srbiju od bankrota. Mi sve vreme i popravljamo sve one pokvarene stvari koje su nam ostavili prethodnici: od pitanja Kosova, stabilnosti javnih finansija, rasta BDP-a iz godine u godinu, većeg zapošljavanja, rasta plata, saradnje i otvorenosti sa svetom, zatvorenih muzeja, neizgrađenih auto-puteva i neobnovljenih pruga, sve do građevinskih dozvola po kojima smo u njihovo vreme bili 186, a danas smo 11. na svetu. Sve vreme slušamo građane i popravljamo stvari koje nisu dobre, jer to je naš posao. Kad se pogledaju argumenti, onda je jasno zašto opozicija nema nikakav plan.

Zato sa Jeremićem, Obradovićem i Đilasom nemamo šta da pričamo. Ne zato što smo mi vlast, a oni opozicija, već zato što jednostavno nemamo o čemu da razgovoramo. Jer o čemu da razgovorate sa ljudima bez ideje, konkretnih predloga i programa.

A kada nema ideja, onda se gomilaju pretnje. Tako mi Jeremić preko svog trbuhozborca samozaljubljenog u rođeni glas poručuje da me čeka suđenje, oduzimanje prava glasa, verovatno i hapšenje. Priznajem, ne bih se iznenadila da ovaj samoprozvani ekspert za diplomatiju, poznat po izjavi da "Putin ne podnosi predsednika Vučića" datoj nekoliko dana pre nego je ruski predsednik odlikovao predsednika Srbije, proširi svoje pretnje na uvođenje prekih sudova, lomača i javnih giljotina.

U Srbji niko nikome neće oduzeti pravo glasa. Pravdu neće sprovoditi ni masa, ni Vuk Jeremić, već zakon i sudovi. Nikoga neće uplaštiti najavom nove inkvizicije. Građani neće dozvoliti da otvarate sukobe među samim građanima. Građanin Srbije neće udariti na građanina Srbije, ma koliko to svesno ili nesvesno prizivali. Taj film se neće prikazivati u našoj zemlji.