ŽENSKE PRIČE~Moj dečko mora da poštuje Šešelja!
Poslanica Aleksandra Belačić, mlada uzdanica radikala, za „Alo!” je otkrila da je čak šest meseci pokušavala da se učlani u tu stranku, navela da u slobodno vreme voli da igra poker sa prijateljima i priznaje da će njen budući dečko morati da poštuje Vojislava Šešelja, lidera SRS-a.
ALO! Marko Đoković
Da li je moguće u isto vreme biti i četnik i dama?
- Što ne bi moglo, zbog čega četništvo isključuje pristojno ponašanje? Sve žene u SRS-u su dokaz da je to moguće.
Da li biste voleli da vas Vojislav Šešelj proglasi za četničkog vojvodu?
- Ne, bilo bi neumesno. Ne dopada mi se što se u poslednje vreme te titule tako dele. Ima mnogo ljudi koji trguju tim zvanjima, mislim da to treba da ostane rezervisano za ljude koji su se istakli učešćem u ratu.
Kada ste ušli u SRS?
- Bilo je to u leto 2010, imala sam 23 godine. Šešelj je tada bio u Hagu, a stranka je bila u jezivom stanju. Šest meseci sam pokušavala da se učlanim, zvala sam opštinski odbor u Novom Beogradu, koji u tom trenutku nije imao struju, a ni telefon im nije radio. Nakon šest meseci sam putem interneta kontaktirala sa jednim momkom koji je bio aktivan u tom odboru i on me je učlanio.
Tramp me je razočarao
Nosili ste majicu sa Trampovim likom kada ste mu pružali podršku pred izbore, da li vas je razočarao?
- Donekle jeste, drago mi je što nije pobedila Hilari Klinton, ali očekivala sam da će se malo jasnije odrediti po pitanju Kosova.
Šta vas je motivisalo da odete u radikale?
- Motivisala me je politika sa kojom se slažem, ali i naprevda koju su naprednjaci činili SRS-u.
To je bilo vreme kada su mnogi odlazili iz SRS-a?
- Baš zbog toga sam osetila potrebu da im se priključim, a članovi porodice su me je podržali jer su i oni članovi.
Kada ste upoznali Vojislava Šešelja?
- Mi smo komunicirali još dok je bio u Hagu, javljao se svakog dana u 6 po podne. On se javi na telefon, pita ko je prisutan u prostoriji. Pričao je preko spikerfona. Kada smo prvi put razgovarali, pitao me je čime se bavim, koliko sam u stranci, ko su mi roditelji.
Sećate li se susreta sa Šešeljem nakon što se vratio iz Haga?
- Nekoliko dana posle njegovog povratka sam otišla u stranku, seli smo, popili kafu, ispričali se i dogovorili se o mom daljem angažmanu.
Da li vaša porodica i prijatelji prate vaše skupštinske nastupe i kako ih komentarišu?
- Prate, a za komentare ih retko pitam. Više se konsultujem s kolegama u parlamentu, pošto su iskusni i znaju da mi kažu ako sam negde pogrešila.
Poplava u SRS-u
Dosta vremena provodite u prostorijama SRS-a, imate li neku anegdotu koju biste mogli da podelite sa nama?
- Prošle godine u zimskom periodu, tokom praznika, imali smo poplavu u stranci. Pukla je cev na tavanu i poplavila nekoliko kancelarija. Svi zaposleni su se skupili, funkcioneri i poslanici, skupljali smo vodu, sušili papire i spasavali šta se spasti može.
Da li imate slobodnog vremena, stižete li da se vidite sa drugaricama?
- Nemam mnogo, drugarice se trude da se prilagode mom radnom vremenu, te se često viđamo u večernjim satima. Leti to bude i oko ponoći, šetamo, izađemo u neki kafić.
Pričate li i sa njima o politici?
- Da, neke drugarice su se učlanile u stranku, neke nisu, što ne znači da neće. Sve sam ih zarazila politikom, znaju kako mi je na poslu, mogu da im se požalim kada mi nešto smeta, ali i da im se pohvalim kada je nešto dobro.
Sa kim se privatno družite iz stranke?
- Sa Vjericom Radetom i Natašom Jovanović sam bliska. Sa Vjericom se nakon skupštinskog zasedanja vraćam kući i delimo taksi. Imam i svoju ekipu iz Novog Beograda, to su ljudi koje sam upoznala kada sam se učlanila u SRS. To je muška ekipa, viđamo se svakih mesec dana i tada se kartamo.
Da li pobeđujete?
- Često. Igramo poker, bez para, u žetone.
Da li muškarci imaju strah da vam priđu?
- I da i ne.
Imate li dečka i da li razmišljate o udaji i deci?
- Nemam dečka. Moram da razmišljam, prešla sam tridesetu.
Da li će vaš budući dečko morati da voli Šešelja?
- Moraće da ga poštuje. To mi je bitno, jer ne bih mogla da zamislim sebe sa nekim ko ima potpuno drugačije političke stavove.
Da li to znači da demokrate ne dolaze u obzir?
- Ne dolaze u obzir.
Da li idete u šoping i koliko pažnje poklanjate tome?
- Što se šopinga tiče, odlažem maksimalno i onda odem i pokupujem sve što mi treba. Ne volim da idem po radnjama da razgledam. Dosta stvari dobijam od tetke iz Amerike, ona zna moj broj, zna šta volim i dosta toga mi donese kada dolazi u Srbiju.
Da li se privatno drugačije odevate nego u Skupštini?
- Apsolutno. Volim da nosim patike, farmerke, u tome naravno nikada ne bih došla u Skupštinu.
Kako se snalazite u kuhinji?
- Nemam potrebu da se snalazim, jer živim sa roditeljima. Mogla bih da se snađem, ne bih umrla od gladi.
Koje vam je omiljeno jelo?
- Najviše volim ribu i morske plodove.
Da li se bavite nekim sportom?
- Trenutno ne, bavila sam nekada košarkom, i to godinama. Posle sam išla neko vreme u teretanu, ali kao što se vidi, batalila sam. Planiram da krenem posle gradskih izbora, mada sam u poprilično dobroj formi, stalno negde trčim.
Koju muziku slušate i koju pesmu naručujete u kafani?
- Slušam i domaću i stranu. Nedavno smo bili kod kolege na svadbi i pošto je bio takav repertoar, i ja sam naručivala četničke i radikalske pesme i čašćavala muziku.
Koliko knjiga Vojislava Šešelja ste pročitali?
- Pročitala sam četiri ili pet. Moram da kažem, pošto sam pisala predgovore za njegove knjige koje su sastavljanje od novinskih članaka i transkripata emisija, čitala sam te knjige u letu koliko mi je trebalo da vidim o čemu se radi.
Ratujem sa frizerom
Kako je završena vaša drama sa frizerom, požalili ste se da vam je spalio kosu?
- Moj rat sa frizerom još nije završen. Ceo život sam nosila veoma dugu kosu. Ranije sam je sama održavala, išla sam kod frizera samo da mi skrati krajeve, ali sam se sama farbala. Jednom me je mrzelo da se sama ofarbam, te sam otišla kod frizera računajući da on to ne može da uradi gore od mene, ali nakon njegovog tretmana morala sam da odsečem kosu i sada čekam da poraste.