Za Srbiju sjajan dan u Briselu, jedan razlog posebno raduje

Otvaranje pitanja o Zajednici srpskih opština, pristanak Prištine na donošenje zakona o povratku, kao i prvi put da albanska strana nije insistirala na međusobnom priznanju na pregovorima u Briselu – to je epilog današnjeg sastanka delegacija Prištine i Beograda.

ZSO ključ za dalje pregovore

„To je tema od najvećeg značaja za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Biće dobro ukoliko ZSO bude formirana sa izvršnim nadležnostima koje su definisane Briselskom sporazumom, a koje Priština godinama pokušava da nerealiziuje“, smatra Drecun.
On veruje da će se ozbiljnost Prištine pokazati upravo na ovaj temi dodajući da bi tehnički timovi trebalo da rade do 17. septembra na ZSO, a da se onda 27. istog meseca o tome razgovara na najvišem nivou.

Zakon o povratku veliki pomak

Činjenica da je Priština pristala da donese Zakon o interno raseljenim licima, ali i da otvori pitanje arhiva o nestalima, po Drecunu je dodatni bonus na današnjim pregovorima u Briselu.

„Albanci su odbijali do sada sve naše predloge i nacrt zakona koji smo ponudili da Priština usvoji da bi se obezbedio gartovani povratak i bezbedan opstanak onih koji bi se u budućnosti vratili na Kosovo i Metohiju. Sada vidimo da je Priština pristala da usvoji taj zakon što je veliki pomak. Imam dilemu da li će poštovati obavezu da otvore arhive o nestalima, pre sve arhive OVK, i u kojoj meri će nam dostaviti potrebnu dokumentaciju. Ali bitno da je i na ovu temu razgovarano,“ ističe Drecun.
Pitanje povrataka raseljenih je veoma bitno za nas i ono je ujedno sastavni deo pitanja o imovini jer je više od 18 000 kuća i stanova uzurpirano.

Izostao zahtev za međusobno priznanje
Drecun takođe primećuje da na pregovorima možda po privi put nije bilo insistiranja eksplicitnog insistiranja albanske strane na međusobnom priznanju i veruje da je to posledica sastanka u Vašingtonu i sporazuma o ekonomskoj normalizaciji.

Dve strane su danas takođe naglasile da je za obe prioritet evropski put.