Za mene je najveći uspeh što nismo priznali KiM kao neku nezavisnu državu

Ili su nam nametali sankcije, ili su nam pretili bombardovanjem ili su nas naposletku i bombardovali. Nekako smo se vraćali poraženi. Ovo je jedan osećaj olakšanja i zadovoljstva što imamo ovako državo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem koje je toliko cenjeno. Mi smo tamo bili zamoljeni da razmotrimo priznanje Kosova. Mnogi nisu verovali da će moći tu 10. tačku da izbace iz sporazuma. Horski je najavljivano da će Vučić čim prođu neki izbori ići da prizna Kosovo.

Tu mantru slušamo sedam godina, a mi daleko bolje stojimo po pitanju diplomatskih odnosa. Za mene je najveći uspeh što nismo priznali KiM kao neku nezavisnu državu, što smo pokazali da je Srbija suverena država, i imamo taj sporazum sa SAD i njihovim predsednikom Trampom kao garantom. Tu nema Prištine kao treće strane, nije definisana kao posebni identitet. To što SAD imaju sa njima sporazum, to je prirodno jer ih je Amerika stvarala i priznala još 2008, oni su njihov direktni patron. Uprkos tome, uspeli smo da napravimo i dobar ekonomski aranžman. Dolazi nam američka razvojna agencija, gradiće se pruga na onoj trasi na kojoj je Srbija insistirala preko Merdara za Prištinu, gradiće se autoput Niš- Priština, što je spajanje sa Gračanicom i najvećom srpskom opštinom u centralnom delu KiM. Gazivode su po prvi put stavljenje da se utvrdi kako možemo da upravljamo zajednički.

Ovo su zaista dobre vesti. Možda nismo pobedili, ali nismo izgubili. Čak i da je nerešeno, verujte da nama taj bod itekako igra.

Dobili smo odličan sporazum

Na spekulacije da Vučić nije bio ovlašćen da potpisuje sporazum, Vučević podseća da se „od svih nosioca izvršne funkcije predsednik se jedini bira direktno od građana, čak ni narodni poslanici se biraju preko lista“.

On tamo nije išao sam, već u društvu ministara, predsednika Kancelarije za KiM i predsednika PKS, a da ne ulazimo u politički legitimitet Aleksandra Vučića koji je dobio najviše glasova. Kad ne znate šta da kažete, onda spekulišete da li je bio ponižen ili ne kada je ušao kod Trampa. Da nije ušao, rekli bi ponizili su ga. Mislim da je dostojanstveno predstavljao našu državu, borio se za naš narod na KiM i naše nacionalne interese. Čast je i zadovoljstvo imati takvog predsednik koga primi predsednik SAD. Ne sećam se baš kad su nas ranije primali u Beloj kući. Osim toga, Vučić je imao sastanke 18 puta sa Putinom, 17 puta sa Merkelovom, više puta sa Makronom i Si Đi Pingom, a kad smo to ranije imali? Pri tom, raste nam standard, imamo veći broj investicija, fabrika, kilometara autoputeva, imamo nove kliničke centre i više ne gubimo te međunarodne utakmice. Imamo veliko i teško nasleđe, u najvećoj meri neopravdano, ali negde i našom krivicom, i nije lako to menjati. Ovo je u datim okolnostima odličan sporazum. Napadali su ga i gde je sedeo kod Trampa. On je sedeo tamo gde je predviđeno da sedi gost. Istovremeno, potpredsednik SAD stoji, dakle on nije ponižen. Do juče nismo mogli da zamislimo da neko uđe u Belu kuću, a ne da ih predsednik primi u Ovalnom kabinetu. Neverovatno je kako tako trivijalne stvari izjavljuju, a sada kada ne dobijemo kapitulaciju, kada Albanci ne trijumfuju na terenu koji je za njih najpovoljniji, a mi dobijemo dobar sporazum – ističe Vučević, dodajući da je za značaj sporazuma „najbolji lakmus reakcija regionalih medija i njihova nervoza“.

Svesni su šta se desilo u Vašingtonu, od priče o kapitulaciji i potpunom bacanju Srbije na kolena, vraćamo se sa sporazumom koji ima snažne ekonomske komponente. Očigledno je da oni i nisu baš srećni zbog malog Šengena, jer znaju da je tu Srbija najatraktivnija. Mi vodimo suverenu politiku i nismo agenti nijedne druge velike sile. Kad bude išao u Peking, biće pritisaka, kada dođe Putin, biće pitanja zašto mu pravimo doček, kada ode u Belu kući, reći će mu izdao si Rusiju i Kinu, to je cena kada vodite svoju nezavisnu politiku. Zaboravljamo istorijske okolnosti da je Miloš Obrenović uradio sve što je trebalo da bi Srbija dobija autonomiju i da bi počela da se stvara nova srpska država. On je zadužio ceo narod, a nije se stideo i da poljubi skute turskom okupatoru, da bi mi dobili našu slobodu, jer je smatrao da to manje košta nego da izgubimo jednu srpsku glavu. Ali, mi Srbi ne znam šta bismo više hteli, da ratujemo protiv celog sveta? – naveo je Vučević.

On je podsetio da je kod nas najveća naftna kompanija ruska, da su Kinezi kupili velike komplekse u rudarsko-tehnološkom segmentu, Francuska najavljuje izgradnju metroa u Beogradu, Nemci kao ubedljivo najveći investitor i imamo najavu SAD da će doći njihova razvojna agencija.

Sve ovo je zahtevalo dobro odmerenu i izbalansiranu politiku. I nije to sedenje na četiri stolice ili dve, mi sedimo na našoj jednoj stolici i pričamo sa svima. Vučić ništa loše za Rusiju i po Rusiju nije uradio u Vašingtonu i zato je bila nekorektna reakcija portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije, na njegovo insistiranje je ušla i ona tačkao kupovini gasa, jer je ruski gas jeftiniji i nama bliži.

Epidemiološka situacija stabilna

Kad je reč o epidemiološkoj situaciji Vučević je ocenio da je za razliku od jula i prve polovina avgusta, epidemiploška sutuacija u Novom Sadu lakša.

Ne možemo da kažemo da virusa više nema, ali su ti brojevi daleko povoljniji i možemo reći da stvari teku nekim tokom koji je, nažalost, postao uobičajen u celom svetu. Bašte kafića i restorana rade, rukovodeći se merama Kriznog štaba, do jedan posle ponoći. Primećujem da dolazi do većeg opuštanja, ljudi sve manje nose zaštitne maske iako je to veoma potrebno naročito u ovom periodu. Momenat izazova će biti i povratak studenata u univerzitetske centre, obdaništa nam rade i tu je sve veći broj dece, i sada je važno da ostanemo skoncentrisani na preventivne mere koje sprečavaju širenje zaraze. Moramo biti svesni da postoji opasnost, ali ne treba da postoji strah da se sada blokiramo i ne radimo ništa, ali da treba da budemo obazrivi to svakako. Posebno će biti izazovno u novembru i decembru kada krene sezonski grip.

Dobro organizovan Egzit

Festival Egzit je prošao dobro, bilo je oko 500 posrtilaca, istakoa je Vučević.

Ti ljudi koji rade Egzit već 20 godina, imaju veliko organizaciono iskustvo i festival su organizovali po boksovima, nije bilo kontakta posetioca. Sigurno da nije lepa slika kad vidite te bokseve, ali su nastavili taj kontinuitet i organozovali festival shodno okolnostima najbolje što je moglo. Sve je dobro prošlo, mere su bile rigorozne.