AMBASADOR NORVEŠKE U SRBIJI O KOSOVU, ODNOSIMA NAŠE ZEMLJE SA NATO... Vojna neutralnost Srbije ima cenu!

Arne Sanes Bjornstad, ambasador Norveške u Srbiji, kaže da bi narodi koji žive u Srbiji i na Kosovu imali korist od postizanja dogovora dve strane.

 Arne Sanes Bjornstad
Arne Sanes Bjornstad, Foto: Tanjug/Dimitrije Goll 5.02.2018.

To bi umanjilo tenzije u regionu, dovelo do otvaranja novih radnih mesta i smanjenja cena. Takođe, to bi omogućilo i Srbiji i Kosovu da se fokusiraju na budućnost.

- Uvođenje taksi od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH postalo je glavna prepreka za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, ne samo po pitanju sporazuma o normalizaciji već više na tehničkim detaljima koji se tiču trgovine i transporta. Nadam se da će takse biti povučene pre sastanka u Parizu početkom jula - naglašava Bjornstad.

Delite li naš utisak da nema dovoljnog pritiska EU i SAD na kosovske Albance i da svi ćute čak i pred akcijom ujedinjenja Kosova i Albanije? Da li bi se na isti način posmatralo ujedinjenje Srbije sa Srpskom? Radi li se o dvostrukim aršinima?

- Utisak koji vi pominjete je, smatram, pitanje perspektive. Ja ne vidim dvostruke standarde već različite perspektive, u smislu da mi osećamo kad neko vrši pritisak na nas, ali ne na druge. EU, SAD i druge zemlje, uključujući Norvešku, rade sa Prištinom na pitanju taksi. Što se tiče pitanja „ujedinjenja“, mislim da oni koji odlučuju na Kosovu i u Albaniji, ali isto tako i u Srbiji i BiH, nisu svesni ni pozicije međunarodne zajednice ni regionalnih posledica ako se otvori ova Pandorina kutija.

 

Građani Srbije sve manje veruju da ćemo se i mi jednog dana priključiti EU, pre svega zbog toga što ona nije spremna da primi nove članice. Vidite li vi Srbiju u EU i kada?

- Sve zavisi od Srbije. Srbija će se pridružiti kada bude spremna, a to je kada ispuni uslove za članstvo. Istina je da neki tvrde da EU nije spremna za taj korak danas, ali nije ni Srbija. Iako su sprovedene reforme, ostalo je dosta posla kako bi Srbija ispunila minimum standarda EU. Lako je fokusirati se na velika, politička pitanja, ali članstvo zavisi i od kvaliteta česmovače, sistema za reciklažu otpada, standarda za bezbednost na radu. Taj posao je u toku.

Imali biste koristi od konstruktivnog odnosa vlasti i opozicije

Nedavno ste rekli da ne razumete šta srpska opozicija nudi, s obzirom na to da nije predstavila nikakav program. S druge strane, svedoci smo da su Vučićevi oponenti radikalizovali svoju borbu.

- Svi bi trebalo da poštuju zakon. Srećom, protesti su bili mirni, osim kratke opsade RTS-a. Poznajem glavne lidere opozicije i ubeđen sam da nemaju želju za nasiljem. Uvek postoji rizik da neko, sa obe strane, pređe liniju kada su emocije uzavrele. Nasilni politički diskurs u Srbiji oslabljuje relativno mladu demokratiju. Verujem da bi Srbija imala više koristi od konstruktivnog odnosa između vlasti i opozicije. Moja izjava „Kuriru“, koju pominjete, bila je više iskazivanje zabrinutosti, a ne kritika. Opozicija koja predstavlja kredibilnu alternativu vlasti neophodna je svakoj demokratiji da bi opstala.

Norveška je preuzela poziciju kontakt zemlje NATO za Srbiju u godini kada se kod nas obeležava 20 godina od NATO agresije. Čini li vam se da su se slike razaranja svima nama u Srbiji ove godine vratile jače nego ikada pre?

- Godišnjice služe da se osvrnemo, tako da pažnja usmerena na 1999. godinu nije iznenađenje. Naravno, vazdušni napadi jesu nešto čega će se sećati svako ko je to preživeo i oni će uticati na to kako se na NATO gleda u Srbiji. Ipak, ne slažem se da je to bila agresija. Bio sam deo delegacije OEBS-a u pregovorima u Rambujeu i video sam iz prve ruke snažnu posvećenost svih članova Kontakt grupe, kao i zemalja članica NATO, mirnom rešenju. Odluka NATO da se koristi vojna sila kako bi se sprečilo stravično kršenje ljudskih prava na Kosovu posledica je nemogućnosti Miloševićevog režima da promeni kurs i prihvati kompromis. Ne smemo da zaboravimo da je 24. marta 1999, kada je NATO operacija počela, visoki predstavnik UN za izbeglice procenio da oko 260.000 ljudi napustilo svoje domove i potražilo zaštitu na drugim mestima na Kosovu, a 200.000 njih van Kosova. Isto tako, sećanja na ratne zločine u Bosni bila su sveža. Odluka da se krene sa akcijom nije doneta lakog srca i NATO žali zbog gubitka svakog nevinog života.

Kako vidite buduću saradnju Srbije i NATO? Da li očekujete da će Srbija postati član NATO?
- NATO poštuje stratešku odluku Srbije da bude vojno neutralna i ona nije prepreka saradnji. Srbija i NATO danas sarađuju mnogo bliže nego ikada pre. Činjenica da je Srbija prošle godine bila domaćin najvećoj vežbi NATO pružanja pomoći u vanrednim situacijama jeste primer te saradnje. S druge strane, odluka o vojnoj neutralnosti ima cenu koja se ogleda u manjem broju investicija, posebno u oblasti visokih tehnologija i poslova sa osetljivim informacijama. Izuzimajući članstvo, siguran sam da će saradnja Srbije i NATO još rasti. Vojska Srbije očigledno smatra da je ovakva saradnju u interesu vaše zemlje. NATO je najmoćnija vojna sila u svetu i prednjači u tehnološkom razvoju. Pristup tim resursima je važan za modernizaciju srpske vojske i njenog ratnog vazduhoplovstva, i olakšava srpskim trupama da uzmu učešće u međunarodnim operacijama. To ujedno približava Srbiju njenim glavnim ekonomskim partnerima.

Da li je ružna prošlost koja veže Srbiju i NATO razlog usporenog progresa naše zemlje ka EU? Da li je realno da Srbija kao vojno neutralna zemlja postane članica EU?

- Ne vidim vojnu neutralnost Srbije kao problem za članstvo u EU. Švedska i Finska su dva primera vojno neutralnih zemalja koje su članice EU, što pokazuje da to nije prepreka. Srbija bi svakako morala da svoju spoljnu i bezbednosnu politiku uskladi sa EU kako bi postala njen član. Kada se pojedinci žale na dvostruke standarde EU i Zapada, koji se uopšteno tiču trgovinskih odnosa sa Rusijom, viznog režima sa Iranom itd… to nema veze sa dvostrukim standardima, već s tim šta se očekuje od buduće članice EU: da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU i ponaša se kao da je već članica EU.

Zavisan sam od ajvara

Kada odlazite u Norvešku, da li svojim prijateljima nositi srpske specijalitete?

- Ajvar mi je najomiljeniji. Praktično sam zavisan od njega. Srpska rakija je takođe odlična. Vaša vina su nezasluženo nepoznata van Srbije. Više puta sam u Norvešku nosio ajvar, rakiju i vino, što je bilo pravo otkriće za moje prijatelje koji nisu Srbi, i nadam se da ću moći da nabavim ove proizvode kada se vratim u Oslo.

 

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi