Vojislav otkrio ko se u kući igra pištoljima
Lidera radikala Vojislava Šešelja i njegovog sina Aleksandra, koji je nedavno postao narodni poslanik, zatekli smo u poslaničkom klubu SRS-a.
Alo!/Marko Đoković
Ponudili smo im da nam odgovore na neka pitanja, a njih dvojica su nam bez dlake na jeziku otkrili i neke stvari koje o njima niko do sada nije znao...
Da li ste prvi otac i sin poslanici u istoriji spskog parlamenta?
Vojislav: Zaista ne znam, nisam to istraživao.
Aleksandar: Mislim da nismo, bili su Pastori.
Da li se kod kuće zajedno pripremate za sednice Skupštine?
Vojislav: Ne!
Aleksandar: Mi i ne živimo zajedno već skoro sedam godina.
Složno uz Miljana
Kako procenjujete šanse kandidata SRS-a Miljana Damjanovića na predstojećim izborima u Beogradu?
Vojislav: Miljan je pravo rešenje da bude kandidat za gradonačelnika. Ako ne bude gradonačelnik, onda nam je kandidat za neku ozbiljnu gradsku funkciju.
Aleksandar: Mislim da je Miljan izuzetno vredan, pošten, pametan, koji je od svih kandidata koji se pojavljuju u medijima ubedljivo najbolji izbor.
Ko je imao veću tremu kada je Aleksandar polagao zakletvu?
Vojislav: Ja uopšte nisam imao tremu.
Aleksandar: Niko nije imao tremu.
Vojislav je poznat po veoma žustrim raspravama u parlamentu, da li ćete i vi krenuti njegovim stopama?
Aleksandar: Moraćete da sačekate, pa ćete videti.
Rekli ste da vam se strariji sin Nikola igra pištoljima, pa da li se Aleksandar igra u Skupštini?
Vojislav: I Aleksandar se igra pištoljima, a Skupština je za njega ozbiljna stvar.
Aleksandar: Ja imam veći kalibar.
Moramo u rijaliti
Kakav je vaš stav o rijaliti programima?
Aleksandar: Mi nemamo nikakvu mogućnost nigde drugde da se pojavimo. Televizijski prostor i programi su za nas blokirani, to je jedino televizijsko vreme koje mi možemo negde da iskoristimo, mislim da ga koristimo na najbolji mogući način.
Mnogi se pitaju zašto je Aleksandar, a ne stariji sin Nikola u skupštinskim klupama?
Vojislav: Nikola nije u toj meri zainteresovan za politiku, on je silom prilika došao na čelo novobeogradskog opštinskog odbora jer smo tamo imali jednu dugu krizu. Nikolin dolazak bio je smirujući, stvari su se polako sredile, ali Nikola je svojevoljno podneo ostavku na mesto predsednika opštinskog odbora jer niko ne bi hteo da taj događaj sa pištoljem stranci nanese štetu u predizbornoj kampanji i da se to postavlja kao neko pitanje.
Aleksandre, kakvi su bili vaši politički počeci?
Aleksandar: Više stotina puta sam bio na štandu SRS-a, skupljao sam potpise pet godina neprestano, lepio sam plakate. Lepio sam još Vučićeve plakate kada je bio kandidat za gradonačelnika pre devet godina.
Vojislav: Teško bilo ko kod nas može postati poslanik a da nije krenuo od lepljenja plakata, deljenja letaka, mora sve da se prođe. Bez obzira na to što je moj sin, prošao je kroz isto. I ovaj najmlađi je krenuo sa 12 godina već u akciju.
Koliko ste bili aktivni u SRS-u dok je vaš otac bio u Hagu i da li vam je sada svima lakše?
Aleksandar: Bio sam neprekidno aktivan, pa lakše je sada, ali nije ni sada lako u smislu da ne mora da se radi na terenu.
Vojislav: Što se tiče kuće i porodice, mnogo im je lakše bilo kada sam ja bio u Hagu.
„Migovi“ su sjajna stvar
Stigli su „migovi“, kako to komentarišete?
Vojislav: Sada očekujemo da Vlada što pre donese odluku da se dodeli diplomatski status ruskim humanitarcima u Nišu.
Aleksandar: Mislim da bi to trebalo da bude znak da se okrećemo ka istoku i saradnji sa Rusijom.