Nestorović: "Da je Zapadu stalo do zdravlja ljudi, uzeli bi rusku vakcinu koja postoji od aprila"

Gosti u studiju su premijerka Srbije Ana Brnabić, pevačica Nataša Bekvalac i epidemiolog, dr Branimir Nestorović.

Na početku se obratila Ana Brnabić, povodom zagađenja.

- Mislim da nismo jedan od najzagađenijih gradova. Pitanje je kako merimo to. Nemamo dovoljno stanica za merenje toga, meri se samo na crnim stanicama. Problem svakako postoji i on je višedecenijski, radimo na njemu od 2016. godine. Sve probleme rešavamo, pa tako i ovaj. Pokazatelj toga je naš rad u prvim mesecima rada vlade, postavili smo odstrojenje za odsumporenje na elektranama - rekla je Brnabić.

Ona je navela i da postoje ozbiljna poglavlja na kojima se radi.

- Za mene postoje tri ključna poglavlja. Jedno od njih je poglavlje 35, odnosi Beograda Prištine, zatim poglavlje 23 vladavina prava, i poglavlje koje je najskuplje poglavlje 27, životna sredina. To su ključni problemi koje moramo da savladamo na putu za EU. Ni druge zemlje članice EU, nisu završile ta poglavlja taj proces teče i one rade na tome, pretpostavljam da će tako biti i sa nama - rekla je Brnabić.

Premijerka je dodala i da oni koji najviše kritikuju vlast nisu ništa uradili za državu.

- Do kraja godine puštamo u pogon tri super punjača za električne automobile na koridoru 10. Budžetirali smo za još 21 i za koridor 10 i auto-put "Miloš Veliki". Želimo da podstaknemo ljude da koriste e-automobile - objasnila je Brnabić.

Kao pulmolog svoj stav, o zagađenju vazduha, je izneo i Nestorović.

- Kao pulmolog se dugo bavim time, to je problem od koji imamo od kako smo napravili elaktrane, radio sam 2003/4 istraživanje u Obrenovcu. Taj problem potiče još od kad sam bio dete. Ugalj iz Kolubare sadrži visoku koncentraciju sumpora, ali opasni su i gasovi koji prodiru u organizam. Možete da stavite filtere, ali filteri će filtrirati samo čestice. Elektrane su napravljene da nas ishrane, ali se na duže strane ne isplati kroz lečenje koje izaziva. Glavni uzrok smrtnosti je aero-zagađenje. U Srbiji po nekoj proceni od zageađenosti umre 6.000 ljudi. To je 10 odsto svih smrti u Srbiji, zatim sledi duvan - rekao je doktor.

PREDLOG BROJ JEDAN

"U sred korone - ogromna investicija"

Na pitanje novinarke, odakle zanimanje Azije za izgradnju fabrika u Srbiji odgovorila je premijerka Ana Brnabić.

- Generalno postoji zanimanje za investiciju u Srbiju. Ne znam koji je po redu ovo investitor, imali smo prvo u Šapcu. Kada sam bila u Japanu videla sam da oni znaju dosta o Srbiji, i lepa reč o Srbiji se brzo širi u Japanu. Ja nisam videla ni jednu zemlju koja u sred epidemije beleži priliv investitora, takođe sam primetila da posebno nastavljaju da investiraju ljudi iz Japana i Nemačke. Reč je o najobazrivijim investitorima, nisu u pitanju špekulacije već ljudi koje svi prate. To je fantastična vest za Srbiju. Bila bi još bolja da je godina normalna, ali ovo jeste ipak kruna za sve napore koje smo uložili. Preponosna sam i ovo je velika stvar koja će vući još investiticija - rekla je Brnabić.

Na prozivke opozicije da je ovo "Prljava industrija" odgvorila je na sledeći način.

- Japanski investirori imaju sopstvene standarde koji su mnogo oštriji nego standardi drugih država. Sigurna sam da će ovaj projekat poštovati najveće ekološke standarde. Pored toga, vi imate ljude koji vas jedan dan kritikuju što gradite parkove i male hidro-elektrane, bez, a drugi dan kritikuju termo- elektrane - podvukla je Brnabić.

Branimir Nestorović se od ove teme, izgradnje fabrike guma, ogradio rekavši da ne zna detalje o istoj.

- Ja možda nisam pravi sagovornik. ne znam detalje o tome, osim da se gume smatraju prljavom tehnologijom. Ja bih ipak, sa druge strane, mnogo para uložio u poljoprivredu Srbije. Cena hrane u svetu raste, brže od zlata. Ja bih voleo da budemo vele sila, mogli bi da hranimo pola Evrope, jer mala domaćinstva mogu da budu belika stvar. Mirko preduzeća bi mogla da zaposle veliki broj ljudi i ekološki su prihvatljiva - objasnio je Nestorović.

Sa njim se složila i premijerka.

- Krenuli smo da pravimo automatske protiv-gradne sisteme. Želimo da izvozimo hranu. Pomogli smo pčelarima da izgrade postorjenje za prikupljanje meda kako ne bi zavisli od ljudi koji otkupljuju med. Cena meda je skočila za 200 procenata, to se sve izvozi to su ogromne cene, ali to je najkonrtetniji primer šta mi radimo za našu privredu- istakla je Ana Brnabić.

Nataša Bekvalac je navela da je u ovom slučaju ona lokal patriota, kao i da je raduje što je fabrika u Inđiji.

- Raduje me da je fabrika u Vojvodini. Inđija ima manje od 50.000 stanovnika. Raduje me da je to budućih 500,600 novih radnih mesta - objasnila je Bekvalac, na šta joj je, u šali, Brnabić rekla da će je tek obradovati fabrika čokolade.

Brnabić je istakla da su se u protekloj nedelji desile važne stvari.

- Čitava nedelja za nama je protekla u velikim projektima. Imali smo četiri važne stvari, otvaranje kovid bolnice u Kruševcu, koja će potom ostati Kruševljanima za sva druga lečenja, time smo postavili standard kako ćemo raditi u budućnosti. Druga velika stvar je fabrika guma u Inđiji, zatim otvaranje Dejta centra u Kragujevcu, najsavremenije banke podataka. Potpisali smo ugovor sa američkom kompanijom, ali i "Huavejime" koji će čuvati podatke kod nas. Četvrta velika stvar je povratak Stefana Milenkovića u Srbiju - navela je Brnabić.

Premijerka je, potom, pokazala kako izgleda podrška "profesionalnih medija."

- Ovo je naslov iz teksta, "Ni počeli gradnju, a parcelu nude Huaveju", pored moje slike ide tekst neispunjena obećanja. Tekst je napisan 8. novembra 2019. godine. Mi smo već krenuli da pregovaramo sa kompanijama koje plaćaju nama da čuvamo njihove podatke, to je dodatni priliv u budžet. Podržali su nas napadima, ali su nas ipak motivisali da radimo brže i više - rekla je premijerka.

PREDLOG BROJ DVA

"Lavrov na Balkanu"

Na zapadu u poslednje vreme postoji otpor prema Rusiji, a kako to utiče na Srbiju objasnila je Brnabić.

- To je velika opasnost i muka trenutne politike, ali mi imamo svoj put i politiku. Želim da se zahvalim partnerima iz Rusije, na efikasnom radu u ispitivanju vakcine "SputnjikV", poslali su nam još vakcina, taj partnerski odnos nama mnogo znači - precizirala je premijerka.

Povodom okršaja ministarke Zorane Mihajlović i direktora Srbije gasa, Dušana Bajatovića, rekla je da je to ljudima zanimljivo.

- Tu nema nikakvih uticaja, oni rade u najboljem interesu republike Srbije, ko ne radi u najboljem interesu biće zamenjeni sa tog mesta - naglasila je Brnabić.

PREDLOG BROJ TRI

Čekajuci špric

Šta možemo da očekujemo od vakcina u ovoj, a šta u sledećoj godini objasnila je premijerka.

- Potpisali smo bilateralne ugovore sa Fajzerom, "Sputnik V" i sa kineskom vakcinom. Deo vakcina očekujemo do kraja godine. Prvo  Fajzerove zato što smo sa njima potpisali ugovor prvo. Za uvoz vakcina Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije je dala dozvolu, očekujemo ih ove nedelje. To nisu velike količine. U januaru i februaru ćemo imati veće količine. Srbija je obavila dobar posao to je teška borba i mislim da će čitava ova godina ostaviti svet koji je mnogo manje fer nego pre virusa, jaz između bogatih i siromašnih će se pretvoriti u nepremostivu provaliju. Jako je malo empatije i solidarnosti između bogatih zemalja i onim koje su siromašnije. U ovom trenutku je posebno važno da je Srbija imala i finansijsku moć, dali smo avans za vakcine, ali smo i dovoljno politički moćni da se kao mala zemlja izborimo da razgovaramo sa prozvođačima, što nisu useple neke bogatije zemlje koje će zavisiti od milosti većih sila. Do proizvođača smo stigli preko političkih kanala i i političkog kredibiliteta - istakla je Brnabić, dodavši da je te komunikacije vezane za vakcinu vodio Vučić.

Kada je u pitanju ruska vakcina i njena proizvodnjau Srbiji, Brnabić je rekla sledeće.

- Počeli smo razgovore, oni idu svojim tokom, nadam se da će se jedan deo ruske vakcine proizvoditi u Srbiji. Ne mogu da garantujem - objasnila je premijerka.

Da li oni koji su imunitet na virus treba da prime vakcinu, Nestorović je odrično odgvorio.

- Ne, imunitet osoba koje su preležale virus je odličan, znamo da je imunitet ljudi koji su imali SARS 2003 i dalje dobar. Problem je što antitela prođu nakon par meseci, ali ćelisjki imunitet i dalje traje. Testovi mogu da budu lažno pozitivni. Fajzer i Moderna koristi novu tehnologiju, nikada korišćenu, ruska, oksfordska i kineska koriste staru tehnologiju, uzimanje adeno virusa. Džabe se svađamo oko vakcina dobićemo ih malo. U SAD je za pet dana vakcinisano 272.000 ljudi, to je malo. Problem je političke prirode. Vakcinisaćete se ruskom vakcinom, a u EU vas neće pustiti jer ne priznaju rusku vakcinu. Postavlja se pitanje da li vakcinu treba odabrati na osnovu toga koju odobri EU. Bilo je šest teških reakcija na Fajzerovu vakcinu. Radi se o kupovini vremena dok se pandemija ne smiri, ne može biti još mnogo talasa, virus mora da iščežne. Ne postoji pandemija koja je trajala duže od dve godine. Ruska vakcina je u opticaju od aprila, da je Zapadu stalo do zdravlja ljudi uzeli bi nju, rusku vakcinu nisu hteli da prime ni po koju cenu. Putin je SAD nudio da se vakcinišu besplatno vakcinom iz Rusije, ali je to odbijeno. Farmacenutske industrije su namirisale da je ovo dobar posao - istakao je Nestorović.

PREDLOG BROJ ČETIRI

Štab i kriza

Pulmolog Nestorović koji je napustio Krizni štab, obasnio je zbog čega je tako.

- I dalje mislim da je preko leta trebalo da bude otvorenije. Zastupam stav koji nikome nije zanimljiv. Slovenije je imala policijski čas i šta su postigli. Zemlje koje su bile zaključane su imale veliki problem. Ja zastupam ideju tri najčuvenija epidemiologa. Zalažem se za selektivni pristup. Stariji ljudi su ugroženi, a ne mlađi. Treba da se fokusiramo na starije ljude, a da mlađe pustimo da postepeno krenu da žive u normali. Parcijalne mere je teško sporvesti. Dolazićemo u situaciju kao prohibicija, ljudi se sastaju po stanovima. U Kalifiorniji koja je zaključana ljudi se sastaju po kućama. moramo da se vraćamo u normalu, raste porodično sailje, propadaju male firme - objasnio je Nestorović.

Brnabić je sa druge strane rekla da imamo odgovorne građane.

- Mislim da smo mi dosta dobri, ljudi su slušali i pazili se bilo je naravno i kršenja, ali sada je slava Sveti Nikola prošla u poštovanju epidemiloloških zemlja. Mislim da se odlično borimo i kao zemlja i kao društvo. Sednice Kriznog štaba nisu lake, traju dugo i ima puno suprotnog mišljenja, ali mi tamo možemo da razgovaramo jedni sa drugima ootvoreno i tako tražimo najbolju formulu za naše društvo. Mi kao država hospitalizujemo puno, to pokazuje koliko smo jaki i koliko dajemo sve od sebe da sačuvamo svaki ljudski život. Ova užasna godina će biti za nama, ali trajaće i u 2021. Ja verujem u vakcine, vakcinisaću se. Mi smo postigli uspeh na koji treba da se ponosimo, svaki dan smo dali sve od sebe i dobro se borim - istakla je Brnabić.

Na deo javnosti koji kritikuje Krizni štab, istakla je da su to kontradiktorne izjave, ali i da testovi za kućnu proveru na prisustvo virusa nisu verodostojni.

- Velika Britanija je revidirala broj smrtnih slučajeva, smanjila je više od 5.000 smrrtnih slučajeva, tada niko nije rekao reč, onda su rekli da podatke neće iznositi. Zamislite da se to desilo kod nas, nastao bi haos. Ministarstvo zdravlja je proverilo testovi koji se prodaju za kućno proveravanje korone nisu overeni od agencije za lekove i biće povučeni - rekla je Brnabić.

Povodom negovodvanja na cenu rekla je sledeće.

- Srbija dnevno daje 750.000 evra, sada kada smo podigli cenu testa za 3.000 dinara kažu da punimo budžet, a u 2020 smo dali 6 milijardi za podršku privrede - rekla je Brnabić

PREDLOG BROJ PET

Novinarske ulice 

Nestorović je rekao da ne voli promene imena.

- Menjao sam adresu i to je priličan napor, mislim da pre  nego što se promeni ime neke ulice treba dobro da se razmisli - istakao je pulmolog.

Tvit koji je dobio najviše glasova je predlog broj jedan "U sred korone - ogromna investicija".