Upozorenje Britancima da ne putuju na sever Kosova i Metohije jasno pokazuje kakve su im namere!

Prema njegovim rečima, poruka Srbije, što se tiče bezbednosti Srba na Kosovu, je jasna.

 

- Mi smo jasno rekli da ukoliko se desi neki napad na Srbe na KiM, Srbija neće biti pasivna. Britanci uvek upozoravaju, naročito za one delove sveta gde oni misle da može doći do nekog konflikta. Ne mora to da bude neka poruka nama, ali je indikator razmišljanja Britanaca. Takođe, to je poruka i koliko njihove službe bezbednosti prate situaciju ovde - rekao je Lazanski.

On takođe podseća da je glavna baza za prisluškivanje fiksne i mobilne telefonije u Velikoj Britaniji, dodajući da se još dve nalaze na Kritu.

- Amerikinaci inače sa četiri zemlje razmenjuju takve informacije. To su Novi Zeland, Kanada, Velika Britanija i Australija. Ni sa jednom drugom zemljom u okviru NATO ne dele informacije. To je englesko govorno područje i tradicionalni su saveznici - objašnjava Lazanski.

- Ispod površine svakog rata, postoji neki interes. Kada se pogledaju okupacione zone NATO, onda se može uočiti tačno ko je koje imao sektore – kaže Lazanski.

Kako objašnjava, današnje granice, misleći i na iscrtane granice Velike Albanije, uklapaju se sa granicama koje su Nemci crtali tokom Drugog svetskog rata.

 

- Velika Albanija koja je postavljena za vreme Drugog svetskog rata, ona je pravljena od strane Musolinija i Hitlera. Granice koje su oni postavili su granice Velike Albanije - kaže on.

- Nemci su ekonomski uradili sve ono što nisu uradili u Drugom svetskom ratu vojno. Tri višenacionalne države su uništene: Sovjetski Savez, Jugoslavija, Čehoslovačka. Nemačka je ponovo ujedinjena, radi se o Evropi od Atlantika do Urala. Evro je zamena za nekadašnju nemačku marku. Ono što Hitler nije uspeo tenkovima, oni su uspeli politički i ekonomski - smatra Lazanski.

Prema njegovim rečima, "savezništvo Priština, Zagreb i Sarajevo nije ništa novo”, kaže Lazanski, naglašavajući da je to tradicija iz Drugog svetskog rata.

 

- Mi o tome treba da vodimo računa u strateškom smislu. Moramo da vidimo sa čime smo sve orkuženi. U tom kontekstu mora se ozbiljnije razmišljati - objašnjava Lazanski.