Tuga zavladala Prizrenom: Šiptari hoće da ubiju ljubimce srpskih monaha

Mečka i dva mladunčeta redovni su posetioci Manastira Svetih arhangela kod Prizrena, zadužbine cara Dušana Nemanjića. Medvediće, koji su veoma umiljati, monasi nazivaju čuvarima manastira, ostavljaju im hranu, a vernici koji redovno dolaze u svetinju uvek se obraduju kada ih vide.

Tako je bilo i u nedelju, kad su se mladunci sami bojažljivo spustili iz šume, hodajući oko drevnih zidina. Tada su ih vernici snimili, a taj snimak, na kojem se medvedići šetaju oko manastira, a potom vraćaju u svoje prirodno stanište, postao je veoma popularan.

Međutim, ubrzo je stigla vest koja je uznemirila kako monahe, tako i Srbe iz okoline Prizrena, koji su nam to i javili, a to je da ovih dana mečku i mladunce nišane Albanci sa željom da ih ulove!

Na noge su se digli policija Kosova, ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, opština Prizren i nekoliko članova NVO, koji žele da uhvate mečku jer „već neko vreme napada stoku po selima oko Prizrena i uznemirava ljude“. U potragu se uključilo i jedno albansko lovačko udruženje...

Ljubomir Ranković iz Šabačke eparhije, protođakon i urednik „Glasa Crkve“, kaže da postoji ogromna simbolika u tome što su medvedi počeli da dolaze do manastira i monaha, kao i da mu je sasvim jasno zašto smetaju Albancima.

- Na Veliki petak, kada je Hristos nevino osuđen i razapet i kada su svi ljudi bili protiv Hrista, priroda se pobunila protiv nepravde. Sunce se na nebu pomračilo, nastao je strašan zemljotres, grobne ploče pospadale sa grobova, mrtvi ustali i ušli u Jerusalim, reke i potoci se izlili... Kad čovek padne u greh, kad se savest ugasi grehom, kad nastane vreme zla, onda se priroda pobuni i izrazi svoj bunt i protest. Hristos u Jevanđelju kaže: „Ako vi zaćutite, kamenje će progovoriti.“

Zaćutao je svet nad nepravdom i zločinom nad Srbima na Kosovu i priroda se pobunila. Bog uvek pošalje nekog ko će probuditi savest ljudi i biti znak i znamenje pravde. A u tom nekom prisutan je on, Gospod Hristos. Veliki Dostojevski je u pravu - da, u medvedu, toj strašnoj zveri, jeste Hristos, koji strada sa svim stradalnicima. A zločinci žele da unište sve svedoke i znake svog zločina, zato žele da ubiju nevinu životinju jer budi i uzbunjuje njihovu uspavanu savest - kaže otac Ljubomir.