Toma bi da zamaže oči biračima!
Predsednik Tomislav Nikolić odbio je da potpiše novi zakon o prodaji državnih nepokretnosti, čime je preko noći iskočio iz uloge zaštitnika tajkuna i bogataša i uskočio u ulogu srpskog Robina Huda.
Dalibor Danilović
Iznenadni Nikolićev zaokret i neuobičajeno stajanje na stranu nezavisnih regulatornih tela i civilnog sektora pojedini krugovi bliski Vladi Srbije tumače kao nesumnjivi početak njegove izborne kampanje za još jedan predsednički mandat. Iako kao predsednik ima svoje omiljene tajkune i biznismene, Nikolić se usprotivio novim rešenjima Vlade kojima se, kako upozoravaju upućeni u restituciju, omogućava da vile “na dobošu” ugrabe najbogatiji, a ne oni koji u njima već žive.
- Nikolić je iskoristio ovaj zakon da počne ono što svi znamo da treba da se desi. Do sada su čarke na relaciji Andrićev venac - Nemanjina bile vezane za kadrovska rešenja i neke ne toliko uočljive teme u javnosti, ali ovoga puta odabrao je savršenu temu za početak kampanje. Usprotivio se tajkunima i političarima i predstavio se javnosti kao Robin Hud. Time će, naravno, ublažiti odijum u javnosti koji je stvorio okružujući se kontroverznim biznismenima i tajkunima. Ovo je njegovo najotvorenije suprotstavljanje Vladi Srbije. Nikoliću apsolutno nije bitno šta će biti dalja sudbina zakona, jer je on na ovoj priči poentirao - objašnjava naš izvor iz Nemanjine.
Nikolić je često kritikovan u javnosti zbog pojedinaca kojima se kao šef države okružuje, a među njima su, kako je “Alo!” već pisao, bugarski tajkun Cvetan Vasilev, koji kao vlasnik Fabrike stakla Paraćin državi Srbiji duguje više od dve milijarde dinara, i Predrag Mikić, kontroverzni biznismen iz Kraljeva koji je čak i savetnik predsednika. U timu savetnika su i ljudi koji su nekada bili bliski Bogoljubu Kariću, Slobodanu Miloševiću, Vojislavu Šešelju...
Zakon koji je Nikolić sada vratio parlamentu na ponovno razmatranje poslanici su usvojili 31. jula. Prema spisku Republičke direkcije za imovinu, DIPOS-u je na privremeno korišćenje, upravljanje i održavanje dato ukupno 444 objekata, i to 158 vila, 202 stana, 27 objekata poslovnog prostora i 57 garaža.
Ko živi u državnim vilama?
Kako upozorava Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, u slučaju usvajanja zakona o prodaji državnih nepokretnosti, većina ovih objekata bila bi maltene poklonjena onima koji već borave u njima! - Pitanje ko su ljudi koji koriste te vile vredi milion dolara! Ovaj zakon nije recept ove vlasti, već se priprema već godinama unazad. Nekoliko hiljada stanova je već poklonjeno raznoraznima koji su žarili i palili devedesetih godina, a nikakve veze nemaju ni sa diplomatijom ni bilo čim, već su bili bliski režimima - napominje Antić za “Alo!” i dodaje da su zato od DIPOS-a još pre godinu dana tražili spisak svih korisnika tih nepokretnosti, ali ga do danas nisu dobili, čak ni nakon rešenja poverenika za informacije od javnog značaja. - Dobro je pak da je Zajednica jevrejskih opština u principu onemogućila primenu tog zakona tako što je Agenciji za restituciju tražila da joj za nekretnine koje ne mogu da joj se vrate daju nekretnine kojima upravlja DIPOS - tvrdi Antić. Kako zaključuje, sve i da je predsednik Nikolić potpisao zakon, on ne bi prošao zbog zahteva Jevrejske zajednice, a na kraju krajeva, i da se usvoji, pao bi na Ustavnom sudu.