Tadić čami na političkoj deponiji, građani nisu želeli da daju podršku čoveku kome su Severina i pomada važniji od autoputeva

Zaista već postaje žalosno što bivši predsednik Boris Tadić ni nakon deset godina nije razumeo poruku koju mu je narod uputio, već iznova i iznova objašnjava kako je on divan i sjajan, ali, eto, narod ne valja, ne razume, izmanipulisan je i zato on tako lep, pametan i mudar, čami zaboravljen na političkoj deponiji.

Tadić i dalje ne shvata da predstavu koju ima o samom sebi sa njim ne deli niko, da su od njega pobegli i saradnici i glasači i da jedinu osobu koja se divi Borisu Tadiću može da upozna samo kada stane pred ogledalo. Isto tako, on i dalje ne razume i ne shvata da građani Srbije ne žele da daju podršku čoveku koji kaže da nije ponosan na to što se nalazi na mestu predsednika Srbije, ali blista od sreće kada mu donesu Severinin autogram.

Upravo zbog toga njegovo patetično logoreično naklapanje ne predstavlja ništa drugo, nego novo podsećanje na vreme kada je Srbija imala predsednika kome je pomada bila važnija od izgradnje autoputa, kada su umesto zapošljavanja deljeni otkazi, kada su fabrike zatvarane, ekonomija uništena, a Srbija puzala i izvinjavala se svima za sve.

Кoliko god Boris Tadić to želeo, ta ružna prošlost je nepovratno za nama i ne postoji način da se to promeni. "Bilo, ne ponovilo se", što bi rekao narod koji bivši predsednik onoliko prezire.