Superhik Janković

Čak i kada se ponadate da se neko tim poslom bavi za dobro naroda, postoje velike šanse da se grdno razočarate. Za bivšeg zaštitnika građana u poslednjih godina se svašta čulo, od nerazjašnjenog ubistva u njegovom stanu do toga da ima zanimljive hobije, poput lova i stasti prema oružju. Zna se i da je opsednut tajnim službama, svejedno stranim ili domaćim, a u jednoj od njih je svojevremeno hteo i da se zaposli.

Naravno, sve ovo možete da odbijete, priče, glasine, ničim potkrepljena nagađanja, ali kad vidite papire u kojima je sve crno na belo, tu nema nagađanja. Bivši zaštitnik se jajarski očešao o državu kada je džip za privatne potrebe platio skoro upola manje od službenog, za koji se „isprsio” iz državne kase.

Pošto Janković i njegova bulumenta stalno ističu da su oni lice urbane, moderne, normalne, građanske, i kakve sve ne Srbije, samo da ih priupitam da li misle da je „urbano” očešati se o državu zbog neke lične koristi? Da li je to „normalno” u njegovom sistemu vrednosti, bez obzira na to što mu je plata viša od tri hiljade evra, odnosno skoro deset puta viša od primanja prosečnog smrtnika?

Znači li to da ste građane osam godina štitili tako što ste im otimali od usta u stilu Superhika, junaka stripa „Alan Ford“, koji otima od siromašnih da bi dao bogatima. Njegova pomerena logika glasi - siromašnih je tako mnogo da nema šanse da ih spasete, pa zašto onda ne dati bogatima, koji će tako biti još bogatiji.

E, to vam je otprilike i priča sa džipovima. Važno je da je njemu lepo, a mi svi možemo da crknemo.