Šta je sa našom decom?

Suze jednog opozicionog političara zbog njegove uznemirene dece glavna su vest u Srbiji ovih dana. Neko je u blizini njegovog prebivališta, gde navodno živi sa decom, vikao da je lopov. To je uznemirilo njegovu decu koja su uplašena plakala. 

Iako vređanje dece i porodica nikako ne treba da bude manir političkog života u jednoj zemlji, ovde su se stvari poprilično otrgle kontroli još pre nekoliko decenija. U tom haosu niko nije brinuo za tuđu decu. Političari koji su nemilice profitirali na tuđoj nesreći i pritom se nisu pitali kako će deca unesrećenih, sada vide delić onoga što je prosečan stanovnik trpeo ceo svoj život.

Po cenu političke nekorektnosti, reći ću, da za decu bogatih političara, koja i ne žive u Srbiji, ne brinem. Lako je za njih. Šta je sa svima onima koji nemaju izbor da studiraju u Londonu, Parizu Njujorku? Šta je sa desetinama onih koji moraju da ostanu ovde, držeći na nogama jedinu zemlju koju imaju u najtežim trenucima, a onda da trpe lupanje u lonce, suze i ekskluzivitet nečije dece. 

Šta je sa našom decom?!

Šta je sa decom poginulih koji su branili svoja ognjišta od Krajine, Republike Srpske, Kosova, Srbije... 

Šta je sa decom gubitnika tranzicije koji su dobili otkaze? Onih kojima su rekli da je sada slobodno tržište, da nisu dovoljno vredni, snalažljivi, sposobni...

Bole li ih suze dece kojoj ne mogu da kupe nešto, pa sa knedlom u grlu izgovore: Drugi put ćemo sine...

Šta je sa decom koja nemaju za igračke, dobre patike, garedrobu, užinu, telefon, kompjuter, pa su predmet podsmeha u školi?

Šta je sa decom koja nikada nisu otišla na more, nikada nisu otišla van granica Srbije, da vide kako je negde preko, pa da znaju da nije Srbija najgora, nije ni najbolja, ali je jedina u kojoj smo svoji na svome.

Šta je sa decom odraslom na ulici, silom prilika, dok su roditelji radili kod privatnika koji izrabljuju?

Šta je sa decom čije je obrazovanje uništeno?

Gde će oni talentovani koji nemaju para?

Šta je sa decom onih koji rade za 30.000?

Šta je sa decom onih koji ne mogu da osnuju porodice jer nemaju izbora, uslova, mogućnosti?

Šta je sa decom koja su otišla odavde? Njihovi potomci neće govoriti sprski, možda će nas i bombardovati za nekoliko decenija.

Šta je sa decom koja rastu bez ičega jer su im roditelji opljačkani, pa im sada podmećete prazne šerpe i glasačke listiće?

Šta je sa decom medicinskih radnika, prodavaca, vozača, radničke klase koja je održala ovu zemlju kada je bilo najteže, a doveli ste ih do prosjačkog štapa i ponizili?

Šta je sa decom onih koji su gradili sve ono što ste oteli i rasprodali kao dedovinu?

Šta je sa decom koja će ostati ovde da ponovo grade zemlju koju će sutra neko rušiti, prodavati, raskućiti, ali se uprkos svemu neće predati?

Da ste mislili na svoju decu, mislili biste i na tuđu. Da ste mislili o sebi, setili bi se kako vam braća po krvi skapavaju od gladi i terora tranzicije koju ste nemilosrdno sproveli po nalozima stranih gospodara. Setili biste se da, ako imate imalo vaspitanja i savesti, ne možete šetati mirno sa osmehom u gomili nesrećnih, ali niste... Tuđe suze ne bole i ne vide se iz skupih stanova, vila, zatamnjenih džipova, restorana i kombinacija... Srbija je bila dobra krava muzara, a strani gospodari pružiće vam utočište, ako vas odavde proteraju deca, onih, koje ste učinili ništima.

Šta je sa našom decom?!