DETEKTIV OTKRIO Šokirao je Miloševića za izručenje i nasamario gradonačelnika koji je šutirao srpske glave

Kevin Kartis bivši britanski detektiv koji je 1995. počeo raditi za Haški sud istražujući ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, ispričao je kako je nasamario i uhapsio tadašnjeg vukovarskog gradonačelnika Slavka Dokmanovića te kako je Slobodana Miloševića izručio Hagu.

Slobodan Milošević i Saša Rudić
Slobodan Milošević i Saša Rudić, Foto: Privatna arhiva

- Znate, Dokmanović je bio gradonačelnik. Bio je poznat u Vukovaru i okolici. Voleo je fudbal. I dok su žrtve dovlačene na farmu Ovčara, on je hodao okolo, smejao se i šalio, udarao ljude u glavu kao da je reč o fudbalu. Petero preživelih sa Ovčara reklo je isto - da je bio itekako upleten. I nije mario. Nije mario što će se dogoditi tim ljudima - rekao je Kartis u razgovoru za HRT.

Ispričao je kako je sa svojim timom nasamario Dokmanovića i doveo ga na hrvatsko tlo.

- Živeo je u Somboru u iznajmljenom stanu. Osećao se izdano. Pitao sam ga šta će biti s njegovom kućom u Trpinji i je li razgovarao sa generalom Klajnom o tome. Rekao sam Dokmanoviću da mogu pitati Klajna želi li razgovarati s njim - prepričava Kartis.

- Rekao sam mu: "Bili ste gradonačelnik. Trebalo bi da generala Klajna pitate u vezi sve srpske imovine onde - kazao je Kartis.

- I onda je odjednom postao gradonačelnik opet. Bio je važan. Nije ništa sumnjao. Tek kada je došao u Erdut gde su specijalne snage izvele njega i njegovog prijatelja iz auta... tada je prvi put znao da je učinio pogrešnu stvar - prepričao je Kartis.

Slavko Dokmanović obesio se u svojoj ćeliji 29. juna 1998., neposredno pre izricanja presude.

Milošević je, kaže Kartis, bio šokiran kad je saznao da će biti izručen Hagu. Nije mislio da će se to ikada dogoditi. Kada mu se Kartis predstavio i pročitao mu njegova prava, Milošević je odbio da govori na engleskom jeziku. Posebno ga je uznemirilo kada mu je Kartis rekao da će biti pretražen.

Podsetimo i na tekst iz NIN-a 1997. godine "Slučaj Dokmanović : Kaubojski stil". Ovo su njegovi delovi:

Nizom presedana, izmena i dopuna pravila, Haski sud je, pored tajnih spiskova i tajnosti svedoka, ustanovio i tajne optužnice, institut koji ne poznaje nijedan pravni sistem u svetu.

Glavni tuzilac Međunarodnog suda za ratne zločine na prostoru bivse Jugoslavije Luis Arbur rešila je da nastavi stopama svog prethodnika, slavnog Ričarda Goldstona. Ovaj juznoafrički pravnik se "proslavio" u januaru prosle godine, dovođenjem u Hag visokih oficira Vojske Republike Srpske, generala Đorđa Đukića i pukovnika Alekse Krsmanovića, bez prethodne optužnice. Njegova naslednica, tužilac Arbur, medijsku slavu je stekla ovih dana, iznenadnim hapsenjem bivšeg gradonačelnika Vukovara Slavka Dokmanovića, na osnovu optuznice za koju nije znao niko - osim zvaničnika Haskog tribunala.

Bivši gradonačelnik Vukovara i potpisnik Erdutskog sporazuma Slavko Dokmanović uhašen je 27. juna u kontrolnom punktu UNTAES-a na hrvatskoj strani, na domak mosta Bogojevo - Erdut. Dokmanovića je na razgovor u Vukovar pozvao general Žak Klajn, privremeni administrator Sremsko-baranjske oblasti, uz napomenu da mu se garantuje lična bezbednost. Umesto "razgovora" Dokmanović je na ulazu u Erdut uhapšen (obavilo je to dvadesetak maskiranih pripadnika UNTAES-a) i odmah prebačen u Hag.

U pratnji Dokmanovića, ujedno i svedok ovog događaja, bio je Milan Knežević (ministar prosvete u vladi RSK kada je Dokmanović bio ministar poljoprivrede). Knežević je posle šestočasovnog zadržavanja pušten (nije se nalazio na haškom spisku optuženih). Pred ponoć tog dana Dokmanović se porodici u Somboru javio telefonom iz Haga, a portparol UNTAES-a je nesto kasnije saopštio da su hapšenje obavili istražitelji Haškog tribunala pod okriljem samog UNTAES-a. Izričito se napominje da za operaciju hapšenja nisu znale ni vlasti u Zagrebu, ni vlasti u Beogradu, kao ni policijske snage Oblasti, da se tamošnji živalj ne bi uznemirio.

Usledilo je i saopštenje iz Haga da je Dokmanović optužen jos 26. marta 1996. godine u izmenjenoj i dopunjenoj "Vukovarskoj optužnici" koja je novembra 1995. godine podignuta protiv trojice oficira bivse JNA: Mileta Mrksića, Veselina Šljivančanina i Miroslava Radića. Njima je pripisana odgovornost zbog masakra nad oko 260 ljudi, odvedenih iz vukovarske bolnice i streljanih na poljoprivrednom dobru Ovčara. Izmenjenu i dopunjenu "Vukovarsku optužnicu" egipatski sudija Fuad Rijad je u martu prosle godine potvrdio i nalozio da se ona "zapečati", odnosno drzi u tajnosti kako bi se olakšalo hapšenje optuženog (ili optuženih).

U članu 53 Statuta Tribunala stoji da u izuzetnim slučajevima sudije ili Sudsko veće mogu u interesu pravde da narede da se javno ne objavi nijedan dokument ili informacija o slučaju. Takođe, kada se potvrde navodi optužbe, sudija može da naredi da se optužnica ne objavi. Tvrdnje tuzioca Arbur da je prilikom hapšenja Dokmanovića urađeno sve po propisu, beogradski advokat Toma Fila (koji je preuzeo i Dokmanovicevu odbranu) kategorično demantuje: "To nije tačno. On je u Slavoniju namamljen lažnim obećanjima. Garantovana mu je bezbednost. Nije valjda tamo išao da bi popio piće i šetao se?! Hapšenje jeste legitimno u momentu kada su ga videli, ali su ga tamo namamili prevarnim radnjama. Postupili su u čistom gangsterskom metodu. To je samo nastavak ideje kidnapovanja koja je zapocela sa generalom Đukicem, akcije iza koje je stajala naredba mirovnog posrednika Rićarda Holbruka."

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi