Skandalozno je da ljudi poput Đilasa, Jeremića, Tadića, Đelića govore o pravdi!

Jedina istorijska pravda bila bi da se ovi ljudi nikada nisu pojavili na političkoj sceni Srbije i da nisu ni u bili u prilici da unište kompanije i preduzeća, rasprodaju imovinu, stvore ogromne dugove i učine da ljudi u Srbiji imaju najbednija primanja u čitavoj Evropi. Pravda je koncept koji Dragan Đilas i njegovi saradnici nikada neće razumeti.

Pravda kakvu oni zamišljaju bila bi da mogu ponovo da uzimaju ponude za 650 miliona skuplje, poput one za rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra, na račun građana.

Pravda bi po njima bila i da mogu ponovo da zbrinjavaju svoje kadrove, poput Aleksandra Stamenkovića, kojeg su slali iz opštine Novi Beograd u „Gradsku čistoću“, pa u „Adu Ciganliju“, i koji je svaki put kad bi napravio milionsku štetu javnim preduzećima ili gurnuo pare u svoje i njihove džepove prosto prelazio u drugo da napravi novu štetu.

Pravda je, po njima, i da na kraju taj pobegne u Ameriku i da ga u Srbiji više nikada ne vidimo. Takva je bila pravda za vreme vlasti Dragana Đilasa, kada smo imali čak i izmišljene pazl gradove i replike Terazija, koje su plaćane basnoslovno novcem građana Srbije.

Dobro je poznato i kako su birali sudije i tužioce i tražili čak i od svojih opštinskih odbora da se izjasne koji tužilac i koji sudija je u njihovim opštinama politički podoban i koji će suditi onako kako Đilas, Jeremić i ostali traže.

I današnja hajka i pritisak koji Đilas vrši na državne organe, odlično pokazuju kako bi to on upravljao Srbijom. Tu se ne bi pitali ni tužioci, ni sudovi. U takvoj Srbiji bi se pitao Đilas, njegova politička klika i njegovi tajkuni, poput Miroslava Miškovića, koji su se u vreme njegove vlasti svi enormno bogatili, dok je naš narod istovremeno postajao sve siromašniji.

Da se Đilas pita, vratio bi Miškovića na tron, zajedno bi vladali Srbijom i oni bi odlučivali i šta je to pravda i šta je pravično.

Naravno, tako nikada ne bi ni morali da kažu odakle im milioni, zašto je Đilas lagao da je došao bogat iz Češke, kako je postao milijarder u Srbiji, da objasne zašto nikada nisu otvorili nijednu fabriku u Beogradu, zašto su prebijali ljude na ulicama samo zato što su mislili drugačije i zašto su represivnim aparatom ubili Ranka Panića...

Nikada ih nije ni interesovalo da o tome polože računa građanima, niti su se izvinili za sve što su učinili, i toliko o toj njihovoj demokratiji, slobodi i pravdi i kako bi one ponovo izgledale kada bi Đilas upravljao Srbijom.