Rejting SNS 50 odsto, iznad cenzusa SPS, DS i SRS

Rezultati istraživanja za mesec jul pokazali su da je iznad cenzusa još samo Srpska radikalna stranka, koja ima podršku 5,8 odsto birača, dok bi u koaliciji cenzus prešli Dveri i DS S, koje zajedno imaju nešto iznad pet odsto podrške gradjana.

SPS, JS i PUPS u koaliciji bi bili jedina politička opcija koja bi, pored SNS-a, imala dvocifren broj podrške na izborima, odnosno oko 13 odsto.

Rezultati istraživanja pokazuju da stranke na vlasti imaju podršku politički opredeljenih građana i samim tim legitimitet za odluke koje donose, bez obzira da li su politički popularne ili ne, rekao je analitičar Dejan Vuk Stanković.

 - Jednim delom je to posledica krize opozicije i poverenja u njihove lidere - rekao je on na konferenciji za novinare.

On je naveo da bi, prema istraživanju, 49 odsto ispitanika izašlo na izbore ukoliko bi se održali u nedelju, 26 odsto ispitanika ne bi, dok 71 odsto onih koji bi izašli na parlamentarne izbore zna za koga bi glasalo.

Najpopularniji političar u Srbiji i dalje je premijer Aleksandar Vučić, koga podržava 56 odsto građana, dok 30 odsto ne odobrava ono što radi i govori što pokazuje, navodi Stanković, da Vučić opredeljuje biračko telo.

Manju podršku su dobili predsednik Tomislav Nikolić, koga podržava 31 odsto ispitanika, dok 47 ne odobrava njegove postupke, prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić ima podršku 32 odsto ispitanika, dok ga 40 odsto ne podržava kao i potpredsednica vlade Zorana Mihajlović čije delovanje podržava 30 odsto ispitanika.

Najniže na toj skali su lider demokrata Bojan Pajtić, koga podržava osam odsto, a podršku uskraćuje 64 odsto ispitanika, Dragan Šutanovac i Aleksandar Antić.

Kada je reč o političaru koji nije na funkciji, ima znanje i ugled koji može da doprinese napretku Srbije, na prvom mestu je Boris Tadić, bivši predsednik države i lider demokrata, a slede Branko Ružić, Milan Krkobabić, Nenad Popović, Dragan Šutanovac, Borko Stefanović, Saša Radulović...

Rezultati istraživanja pokazali su i da 72 odsto građana Srbije podržava politiku pomirenja među narodima i državama bivše Jugoslavije, dok samo 17 procenata smatra da to nije dobar put.

Međutim, 42 odsto građana na različite načine pokazuje skepsu prema tome da li je pomiranje ostvarivo.

Najveći procenat ispitanika veruje da je pomirenje moguće, ali da je za to potrebno vreme, jedna četvrtina ispitanika smatra da je izvesno da će se pomirenje dogoditi, a 26 odsto građana ističe da je taj cilj teško ostvariv, jer u to ne veruju svi narodi na Balkanu.

Istraživanje je pokazalo i da građani smatraju da bi Srbija trebalo da poveća svoj uticaj na tržištu Kosova i da prepoznaju da trgovina može biti osnova za uspostavljanje racionalnijeg odnosa dve zajednice.

Anketa je, međutim, pokazala da postoji skepsa kod određenog broja građana da se ne može ništa učiniti ukoliko Kosovo sve više postaje nezavisno od Srbije, u političko-pravno i ekonomskom smislu.

Građani su odgovarali i na pitanje da li bi podržali stranku levičarskih opredeljenja, poput grčke Sirize, koja zagovara politiku protiv mera štednje i aranžmana sa MMF.

Odgovori su pokazali da bi čak 35 odsto građana podržalo neki oblik radikalnije levice od one koja postoji sada i da, kako kaže Stanković, stvaranje takve opcije ne bi bilo uzaludno, jer bi imalo određenu podršku građana.

To je posledica, naglašava Stanković, velikih socijalno - ekonomskih podela u stanovništvu, ali i uticaja medija, koji afirmativno pišu o Aleksisu Ciprasu, lideru Sirize.