Premijerka progovorila o najtežim trenucima

Premijerka Ana Brnabić pred kraj svog mandata priznaje da je u protekle tri i po godine bilo teških trenutaka i da joj najteže padaju napadi na porodicu. Ona ističe da se nada da Vučić neće napustiti mesto lidera SNS-a, kao i da je najveća privilegija raditi sa njim, iako se dešava da nemaju isto mišljenje o svemu. Ističe da kad je reč o interesima Srbije ne dozvoljava nikakve kalkulacije.

- Mnogo toga smo uradili - rastu plate i penzije, Srbija je sve stabilnija, završili smo Koridor 10, imamo auto-put do Čačka, imamo programiranje u školama, digitalne udžbenike, do kraja mandata ćemo imati četiri naučno-tehnološka parka u Srbiji, a do 2014. nismo imali nijedan. Najteži put smo prešli u uvođenju elektronske uprave i sigurnim koracima menjamo javnu upravu tako da bude servis građana - najbolji primeri su „e-Beba“ i „e-Recept“. Oformili smo Fond za nauku, otvorili Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, pozorište u Vranju. Nezaposlenost je jednocifrena. Sve su to stvari koje mi donose neizmernu radost. Ponosim se kada Srbija ima rezultate i svaki rezultat pojedinačno čini da je sve što prolazimo na tom putu vredno. Najveća čast u životu mi je to što mi je ukazano poverenje da vodim vladu svoje zemlje.

Da li ste na početku mandata verovali da će po tradiciji konzervativni Srbi ipak prihvatiti premijerku koja je gej? Kako ste uspeli da spojite naizgled nespojivo?

- Jesam, zato što verujem da većini ljudi u Srbiji to nije važno, već da je važno kakva ste osoba, da li predano radite svoj posao, da li ste posvećeni, da li vam je stalo da radite u interesu vaše zemlje i ljudi u njoj. Trudila sam se kroz svoj posao da pokažem koliko su stereotipi besmisleni. Ipak, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez podrške koju mi je od prvog dana pružao predsednik Vučić i svesna sam koliko je politički rizikovao kada je odlučio da me pozove u Vladu. Hvala mu na tome i hvala SNS-u što su mi dali šansu i sve eventualne predrasude stavili na stranu.

Ako budete u poziciji da ponovo sastavljate kabinet, koja je najvažnija osobina koja će vas opredeliti da date još jednu šansu aktuelnim ministrima. Lojalnost? Timski duh? Marljivost? Stručnost?

- Osećanje lične odgovornosti, posvećenost, ljubav prema Srbiji i njenim građanima, želja da radite za te građane i da svakog dana date baš sve od sebe.

Vrlo brzo napredujete u hijerarhiji SNS-a. Da li isključujete mogućnost da nakon Vučićevog najavljenog odlaska sa čela stranke zauzmete njegovo mesto?

- Ja zaista ne znam nikoga ko je toliko posvećen Srbiji i SNS-u i ko je takav borac kao što je Aleksandar Vučić. Razumem koliku žrtvu on i njegova porodica podnose zbog takvog njegovog odnosa prema Srbiji - da nemate vikende, praznike, odmor, putovanja, privatnost... Razumem i da nije fer tražiti više od njega i njegove porodice, ali se pitam da li mi bez takve vrste liderstva možemo da nastavimo istim intenzitetom. SNS ima fantastične ljude i svetlu budućnost, ali se ipak nadam da u doglednoj budućnosti neće biti promene na mestu predsednika.

Da li osećate da su vas ljudi u SNS-u prihvatili kao svoju?

Od prvog dana - i uvek ću biti beskrajno zahvalna na tome. Iako nisam bila članica SNS-a, i predsednik Vučić i stranka su mi pružili punu podršku i verovali u ono što radim. Znam koliko je teško to ponekad bilo i koliko se druge političke opcije ne bi odvažile na tako nešto. Nikada me nisu uslovljavali - ni time da moram da postanem članica stranke, ni mojim izborom najbližih saradnika, ni prioritetima koje definišem u svom radu. Dali su mi u svemu prostor i pružili podršku. SNS je hrabra, odgovorna i ozbiljna stranka, čija se ideologija svodi na to da Srbija pobeđuje. Ko god u tome može da pomogne na bilo koji način, dobrodošao je. Tako su prihvatili i mene.

Sigurno se ponekad dešava da vi i predsednik Vučić kao dve vodeće ličnosti u državi nemate isto mišljenje o nekom problemu. Kako to rešavate? Desi li se da neko od vas dvoje u polemici povisi ton?

- Naravno da predsednik Vučić i ja nemamo uvek isto mišljenje, ali skoro po pravilu se svodi na to da sam ja često brzopleta i previše emotivna, a da on promišlja stvari na strateški i dugoročan način. On nikada ne reaguje na prvu loptu, već ljudima ili drugim zemljama da prostor da pokažu tačno kakvi su i šta misle. I to se uvek, bez izuzetka, desi. To je ono što je Srbiji donelo najveću prednost i razliku i u unutrašnjoj i u spoljnoj politici. Ja i dalje reagujem instinktivno, na prvu loptu, pokažem emocije i „otkrijem karte“. On to sebi ne dopušta, a za to su potrebni ogromna samokontrola, strpljenje i emotivni napor. Ako ste pametni, vi gledate, slušate i učite od njega. Posebno u politici, nema boljeg učitelja na svetu od Aleksandra Vučića. Učiti od njega je privilegija koju bi mnogi u svetu želeli, važno je samo da mi shvatimo da imamo tu privilegiju i tu prednost i da je iskoristimo na pravi način. U tom slučaju, Srbija će imati generacije političara koje će umeti da vode zemlju napred.

Kada se radi o pitanjima od nacionalnog značaja, često ste oštriji i britkiji od većine svojih saradnika u Vladi, iako dolazite iz okruženja koje je građanski opredeljeno. Otkud u vama toliko patriotskog duha?

- Ja obožavam svoju zemlju i njene ljude. To, i osećanje lične odgovornosti i istinoljubivost mi ne dozvoljavaju da time kalkulišem. Mislim da je Srbiji poslednjih nekoliko decenija učinjena ogromna nepravda, kako spolja, tako i iznutra, i želim da učinim sve da se ta nepravda ispravi. Želim da radimo tako da Srbija ponovo pokaže svima šta i koliko može.

Da li ste razočarani što takozvani građanski sektor, koji bi po definiciji morao biti modernistički, nije podržao Vučićevu viziju Srbije i reforme koje zajedno sa vama preduzima? Što je skloniji da podrži Đilasa, koji je u suštini daleko rigidniji političar od Vučića?

- Neki su podržali Vučićevu viziju i napore, ali većina nije. Naravno da sam razočarana zbog toga. Zapanjena sam koliko površno gledaju na stvari. Žao mi je što je kod njih sve forma, a ništa suština. U tom stalnom tumaranju za formom, za nekim prividima, iznalaze permanentno nove i nove „mesije“: Radulovića, pa Sašu Jankovića, pa Sergeja Trifunovića, bez preteranog udubljivanja i bez bilo kakve samokritike. Đilas je najbolji primer površnosti i besvesnosti dela građanskog sektora ili kvazigrađanskog sektora. Čovek koji je na vlasti bio deset godina, kontrolisao apsolutno sve medije, pa i kao vlasnik, u čije vreme nije smeo da se objavi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Verice Barać o stanju medija u Srbiji, u čije vreme je Srbija doživela ekonomski kolaps, 600.000 ljudi ostalo bez posla, koji je kao gradonačelnik svojoj firmi dozvolio da pravi „kuću Velikog brata“ u Pionirskom gradu, koji je u politiku ušao sa jednim stanom i izašao kao jedan od najbogatijih Srba, e, taj čovek je danas legitimni lider opozicije, koji dozvoljava sebi da priča šta Srbija treba i kako treba, sve skupa sa ljotićevcem Boškom Obradovićem, koga je sam, još kada je bio vlast, stvorio i finansirao. Kada se u to udubite, to je zaista tužno i porazno. Ali sam takođe shvatila da je bavljenje time bespotrebni gubitak energije.

Stojim iza svake Vučićeve reči o Crnoj Gori

Kako komentarišete aktuelna dešavanja u Crnoj Gori posle donošenja Zakona o verskim slobodama, koji je na silu doneo Đukanovićev režim?

- To je veoma teško i osetljivo pitanje, a Srbiji i Srbima u regionu je potrebna stabilnost. Na poslednjoj konferenciji za novinare, predsednik Vučić je dao važne i jasne poruke. Rekla sam da Vlada Srbije stoji iza svake njegove reči. Srbija je danas stabilan partner, iskren i otvoren, što znači da ćemo isto tako iskreno govoriti o svemu što se dešava našem narodu i da ćemo se boriti istinom, rezultatima i pozivima na saradnju u najboljem interesu svih u regionu, ali uz istinsko međusobno uvažavanje.

Nećemo kukati, borićemo se

Zašto Srbi ne mogu da imaju ista prava kao svi drugi narodi u modernoj Evropi? Nekad se čini da nam je namenjena sudbina, recimo, Kurda. Da li smo sami krivi za stigmatizaciju ili je činjenica da nas svet ne voli? Zašto se međunarodne institucije i forumi ne oglašavaju kad su ugrožena prava i slobode Srba?

- Nisam fatalista, uvek verujem u pozitivan ishod i da se sve može promeniti radom i upornošću. Mnogo toga moramo sami da uradimo. Važno je da danas imamo i ekonomski i politički stabilnu Srbiju. Samo jaka ekonomija je garancija prosperiteta zemlje i svih njenih građana. Politički, pokazali smo da smo pouzdan i iskren partner koji drži svoju reč. Svetski lideri poštuju predsednika Vučića i veruju mu. Kao što možete da vidite, Beograd je mesto gde dolazi i kancelarka Merkel i predsednici Putin i Makron, predsednik Kine, predsednik italijanske vlade i mnogi drugi. Nećemo kukati, borićemo se dalje za ugled naše zemlje u svetu.