Pomirenje na Balkanu nije lako, ali je moguće!

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2005. godine donela zvaničnu rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i ustanovila da se on obeležava 27. januara, na dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Aušvic-Birkenau. Kofi Anan, nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija i dobitnik Nobelove nagrade za mir rekao je da se tragedija nastala kao posledica Holokausta ne može izbrisati i da mora biti zapamćena sa sramom i strahom dokle god ljudsko sećanje bude postojalo. Samo ako se sećamo, govorio je Kofi Anan, onda možemo odati počast milionima nedužnih Jevreja, Srba, Roma i pripadnika drugih manjina, koji su ubijani na nazamislivo varvarske načine. 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, sveštenik Ante Žderić iz Splita, Hafiz Irfan Malić, kandidat za Zukorlićevog naslednika iz Novog Pazara i Dejan Nestorović, borac za ljudska prava iz Novog Sada govore o pomirenju na Balkanu.   

- Mir na Balkanu pitanje je odgovornosti mlađih generacija. Hoće li politički lideri imati dovoljno snage da se kritički suoče sa prošlošću vlastitog naroda i u njoj jasno osude svako zlo, kako bi mlađe generacije kročile u budućnost, oslobođene tereta generalne krivice drugih i prisvajanja prava isključivo na status žrtve u okviru vlastite narodne ili verske zajednice. Suočavanje s prošlošću nije lako niti je to pitanje trenutka. To je bolan proces, koji treba da preuzmu politički, kulturni, zdravstveni, prosvetni i verski prvaci. Oni utiču na kreiranje svesti kritične mase. Radikalni raskid s mitološki shvaćenom prošlošću, u kojoj smo "mi" uvek i samo žrtve, a "oni" agresori i krvnici, kojima se moramo kad-tad osvetiti, ključ je da se generacije koje dolaze vaspitaju u duhu pomirenja. Drugi radikalni raskid je raskid sa ideologijama: političkim radikalizmima, verskim fundamentalizmima i društvenim isključivostima. Svaka ideologija je krajnost u temelju, u kojem stoji nešto duboko patološko, koje u konačnici, traži tuđu krv. Zato su svi ovi tipovi ideologija u isto vreme prezir i Boga i čoveka, i to pod maskom religioznosti! To stvara šizofreno društvo iz koga naši mladi beže, sa čime smo svakodnevno suočeni - kaže za alo.rs sveštenik Ante Žderić iz Splita.

Dejan Nestorović, borac za ljudska prava tvrdi da pomirenje na Balkanu nije lako, ali je moguće.

- Srbi su uvek bili spremni na pomirenje, a to smo kroz istoriju pokazali i dokazali dva puta. Prvi put, kada je kralj Aleksandar formirao kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, a drugi put kada je formirana SFRJ i kada smo mogli sa crvenim pasošima da putujemo gde god smo poželeli. Samo sa jakom ekonomijom možemo pobediti emocije i  pomiriti narode. Svakim danom verujem i sve više sam ubeđen da će to pomirenje u regionu, početi kada naš predsednik Aleksandar Vučić preseče gordijev čvor. On jedini ima hrabrosti da raskrsti sa mitovima, tragedijama i bajkama. Put Beograd- Sarajevo - Drač, Beograd na vodi, novi koridori i put u svakom selu su budućnost Srbije. Samo sa jakom infrastrukturom možemo pobediti sve predrasude - kaže Nestorović, koji zauzimanje ministra zdravlja za napredak Srbije ističe kao poseban primer. 

- Kao izuzetno pozitivan primer ističem odnos srpskog ministra zdravlja gospodina Zlatibora Lončara, kada je u pitanju nabavka najsavremenije opreme za lečenje svih građana Srbije, kao i regiona. Iskreno se radujem, i kao zdravstveni radnik, a ne samo javna ličnost da će svaki klinički centar u Srbiji, biti tip-top uređen, baš kao što je novi Klinički centar u Nišu. Verujem u gospodina Lončara i mislim da je on najbolji ministar zdravlja koga je Srbija imala poslednjih decenija. Ministar čija dela, požrtvovanost i naporan rad treba da budu primer svim njegovim kolegama u regionu. Posebno treba imati u vidu Zakon o donatorstvu, koji je odličan i koji spasava živote. Zašto jednog dana neko dete iz Bosne i Hercegovine ne bi dobilo, donirani bubreg u Beogradu. Eto, primera za saradnju i pomirenje - poručuje Nestorović. 

Hafiz Malić, koji je prema rečima svojih sunarodnika najpoštovaniji verski lider u Novom Pazaru kaže za alo.rs da je Novi Pazar grad ljudi širokog osmeha i ispruženih ruku ka svojim komšijama.

- Sadašnja vlada Srbije pružila je ruku prijateljstava ka bošnjačkom narodu i situacija se popravlja. Prošlost treba da nam bude pouka, treba da je ostavimo iza nas i da gradimo zajedničku budućnost i suživot, koji se zasniva pre svega u miru i razvijenoj ekonomiji. Novi Pazar je dete istočnog orjenta i balkanske ljubavi u kulturološkom smislu, a ne grad mržnje i terorizma, kakvim neki žele da ga predstave. Pitanje opšte bezbednosti Srbije je pitanje za njene službe, a pitanje prosperiteta, ekonomske i kulturne saradnje među našim narodima je od prvoklasnog značaja za bolji život svakog čoveka u Srbiji. Bilo je teškog stradanja u prošlim vremenima, koje su neke strane sile podsticale na Balkanu i svetu, da bi posvađale različite narode, a zatim vladale njihovim teritorijama i resursima - kaže Hafiz Malić i dodaje:  

- Sve žrtve su iste i sve žrtve i tragedije isto bole. Boli i smrt male Milica Rakić i stradanje Sanje na mostu u Varvarinu za vreme NATO bombardovanaja, kao i pogibje male deca u Palestini i žrtve u Štrpcima. Žrtva ne može da govori, ali ima identitet, koji se ne može osporiti, a zauvek poziva i opominje na mir, a ne na osvetu. Ono što je dobro jeste da je ova Vlada pružila ruku ka bošnjačkom narodu i još važnije je da ima pomaka ka rešavanju gorućih pitanja koja su bitna za moj narod. U Novom Pazaru žive ljudi toplog osmeha i širokih ruku i ja ovom prilkom pozivam sve građane Srbije, koji nikada nisu bili u našem gradu, da ga posete i otklone predrasude - poručuje Hafiz Irfan Malić.

Prava i iskrena vera je, prema njegovim rečima, motivacija za solidarnost, pravdu i međusobnu ljubav i poštivanje među narodima.

- Iskreno verujem u trajno pomirenje na Balkanu, koje zagovara sadašnja vlada i Muftija Muamer efendija Zukorlić. Sada je najvažnije da budemo bliži jedni drugima, kada težimo ka EU integracijama. Grad Novi Pazar nije kao Teheran, ovde žive divni ljudi, dobri porodični domaćini pre svega. To je grad trgovine, slatkih baklava, ljudi toplog srca i širokog osmeha, a ne budući teroristički centar na Balkanu. Novi Pazar je progresivni i kulturni centar gde se posebno vrednuju i cene ljudi koji su posebni u svojoj različitosti. Brat brata nikada ne zaboravlja u Novom Pazaru. Ispravna je odluka sadašnjeg državnog rukovodstva ka otvaranju kampova za primanje izbeglica iz Sirije i ostalih razrušenih i krvlju natopljenih zemalja. Sada je vreme da pokažemo svu našu humanost na delu. Treba da pokažemo čitavoj Evropi, da smo mi ta Evropa, u svoj njenoj različitosti, bez obzira na veru, naciju i rasu  - kaže na kraju Irfan Malić za alo.rs.