"Ovo je mesto najveće tuge u Novom Sadu, obojeno krvlju nevinih žrtava!"

Njegovu objavu prenosimo u celosti:

Tog januara bilo je ledeno hladno u Novom Sadu, Dunav je bio zaleđen i natopljen krvlju. Nezapamćeni masakr je počeo na Božić i trajao je sve do 29. januara. Novi Sad je između 21. i 23. januara 1942. bio sav obojen krvlju nevinih žrtava, dok su ubijanja u južnoj Bačkoj trajala puna 22 dana. Hortijevi fašisti su išli od kuće do kuće, od vrata do vrata, silom izvodili ljude, odvodili ih, ubijali mučki, metkom u potiljak, bacali tela u kamione, iz kamiona u zaleđen Dunav, ili su ih žive bacali pod led.

Starce, decu, žene ... čitave porodice samo zato što su bili Srbi, Jevreji, Romi. Tog jezivo krvavog januara 1942. godine, u zverskom pogromu, Novosadskoj raciji, kakav civilizacija ne pamti, našem gradu i narodu je zauvek ostala trauma. Čovečanstvu je zauvek ostala opomena. I danas smo sabrani i složni, na mestu koje svedoči o fašističkom bezumlju, na mestu najveće novosadske tuge - kod spomenika „Porodica“ na novosadskom Keju žrtava racije.

Grad Novi Sad

Pogledaj galeriju

Grad Novi Sad

Pogledaj galeriju

Grad Novi Sad

Pogledaj galeriju

Grad Novi Sad

Pogledaj galeriju

Zloglasnog zločina treba da se sećamo ne zato da bismo bili ljuti i ogorčeni, ili da bismo na mržnju odgovarali mržnjom, već da bi nas to bolno sećanje ojačalo u daljoj borbi protiv fašizma, antisemitizma, protiv patološke mržnje i zla. Želim da se ovakav zločin nikad nikom ne ponovi. Neka je večna slava svim nevino stradalim u Novosadskoj raciji. Budimo uvek svesni njihove žrtve, čuvajmo sećanje na njih, i borimo se protiv onoga što nas je zavilo u crno. Slava im.