Opoziciju ujedinjuje mržnja prema Vučiću
Nazivali se oni proevropljanima ili nacionalistima, njihov glavni problem zove se Aleksandar Vučič i SNS, jer mi kao vlada radimo neuporedivo bolje nego što su oni ikad radili ili će ikad raditi.
Oliver Bunić
Principijelna i jasna pozicija Vlade Srbije, koja je odolela pritiscima u slučaju Vojislava Šešelja, dovela je do odluke da on ne mora u Tribunal na izricanje presude, kaže u velikom nedeljnom intervjuu za „Alo!“ ministar pravde i potpredsednik Srpske napredne stranke Nikola Selaković. On ocenjuje i da opoziciju ujedinjuje jedino mržnja prema Aleksandru Vučiću i želja za foteljama.
Zašto je Hag odjednom odlučio da Šešelj ne mora na izricanje presude?
- Vlada Srbije je imala dovoljno strpljenja i hrabrosti da se bori za interes svakog našeg građanina i da ne reaguje na pritiske. Na kraju je taj naš napor urodio plodom i doneta je odluka kakva je doneta. Slučaj gospodina Šešelja će ući u anale svetskog pravosuđa kao primer kršenja svih prava na suđenje u razumnom roku, kao primer apsolutnih nelogičnosti u toku sudskog postupka, kakve su do sada mogle da se vide samo u romanima.
Mislite li da žele da se iskupe za Zdravka Tolimira, koga su pustili da umre?
- Otkako sam došao u Ministarstvo pravde, zabrinjava me kako Tribunal tretira naše ljude. Činjenica je da imamo desetog Srbina koji je umro u Hagu, Zdravko Tolimir, a pre njega i Mile Mrkšić. Za obojicu je država uputila zahteve za puštanje na privremenu slobodu zbog teškog zdravstvenog stanja. Niko nam nije obrazložio zašto oni nisu pušteni na lečenje. S druge strane, to se nije dogodilo nijednom osuđeniku ili pritvoreniku druge nacionalnosti i to je jedan slikovit prikaz kako Hag postupa sa Srbima.
Činjenica je, dalje, da njegova presuda, kao i Radovanu Karadžiću, pada u jeku izborne kampanje. Da li je Hag slučajno odabrao ove datume?
- Želim da verujem da to nije namerno tempirano. Ipak - verovao ili neverovao, to je realnost. Ne vidim kome će i kako da doprinese bilo kakvo fingiranje i tempiranje tih datuma. Svakako neće doprineti stabilizaciji stanja u Srbiji. Kod nas nećete naći dosta ljudi koji veruju u hašku pravdu, jer mnogi koji su osumnjičeni za teška krivična dela protiv međunarodnog humanitarnog prava, a koji su vršili zlodela nad licima srpske nacionalnosti, nisu doživeli osuđujuće presude. Šta više, neki su oslobođeni.
Ukazujete li im na te dvostruke aršine?
- Prilikom svakog sastanka koji sam imao sa predstavnicima Haškog tribunala, postavljao sam ta pitanja: šta se dogodilo sa preko 160.000 sarajevskih Srba i zašto niko nije odgovarao što njih više tamo nema, zašto niko nije odgovarao ni zbog progona stotina hiljada Srba iz Republike Srpske Krajine, sa Kosova i Metohije.
Dobijete li odgovore?
- Ne. Ali to više govori o onima koji bi trebalo da nam odgovore, nego o nama. Mi imamo dužnost i obavezu da ta pitanja postavljamo i postavljaćemo ih i ubuduće.
Vaš resor potresao je i slučaj Kristijana Golubovića. Zašto smo čekali da završi svoju rijaliti sagu, pa još puna tri meseca, dok konačno nije sproveden iza rešetaka?
- Taj slučaj je klasičan primer do čega sve tumačenje zakona može da dovede. Kao što imamo veliki broj krvičnih postupaka u kojima se svaka mogućnost različitog tumačenja zakona koristi da bi se postupak prolongirao, isto tako imate i zakonsku mogućnost prolongiranja odlaska na izdržavanje zatvorske kazne. Kao ministar pravde u ovaj konkretan slučaj nisam mogao da ulazim, ali iz onoga što sam u javnosti imao prilike da pratim, upravo se to dogodilo - iskorišćene su sve zakonske mogućnosti za odugovlačenje. Ipak, kao što ste mogli da vidite, pravda je možda spora, ali dostižna.
Zar nije njegov slučaj primer poraza sistema?
- U pravu ste da ovakvi primeri dovode do urušavanja ionako krhkog poverenja građana u sistem. Kada je reč o slučaju koji je od velikog interesovanja javnosti, to svakako nanosi neuporedivo veću štetu, nego kada je reč o predmetu za koji se u javnosti ne zna. Građani veruju da neki ljudi imaju više prava nego oni, ali to nije tako. Mnogi su sumnjali, ali država je i na ovom primeru pokazala da institucije postoje, da sudstvo samostalno donosi svoje odluke, ma kakve one bile, ali i da niko nije zaštićen.
Još nijedan tajkun nije odgovarao za 24 sporne privatizacije?
- Neki procesi su u fazi glavnog pretresa, drugi u fazi istrage, u nekima nema elemenata za krivičnu odgovornost. Glavni problem našeg sudstva jeste što nemamo veliki broj pravosnažnih ili prvostepenih, makar sudskih presuda u slučajevima koji su od naročitog interesa za javnost i koji su pokazni primeri borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. To su stvari koje ukazuju da jedan čitav lanac krivičnog gonjena i sankcionisanja, koji počinje sa policijom, a završava se sa sudom, u jednom periodu nije dobro funkcionisao. Želim da verujem da će postupci koje ste pomenuli biti okončani. Da ćemo dobiti presude, kakve god one bile.
Komplet lepinja ispred svega
* Užičanin ste, duvan čvarci ili ratluk?
- Komplet lepinja, uvek
S čim onda izlazite pred građane?
- Rezultati u pravosuđu nisu most koji možete da pokažete svima da ste sagradili. To je spor sistem u kojem ćete, budite uvereni, ako pokušate da napravite brze promene, povući pogrešan potez. Ja sam tri i po godine na čelu jednog veoma osetljivog resora. Kada sam došao u ministarstvo, taj resor se smatrao najozloglašenijim. Mislim da smo neke stvari poboljšali, ne do kraja i u potpunosti, ali zato i dalje radimo na njima. Sud vam je takav organ iz koga, od dve stranke najmanje jedna izlazi nezadovoljna. Svako će vam se pritužiti na sud, ali ako kao ministar pravde iskritikujete sud, svi će vas napasti da se mešate u rad nezavisnog organa. Šta god da uradite, kajaćete se.
Kao tamni vilajet?
- Kao što je to Aristotel rekao za brak: ko uđe - kajaće se , ko ne uđe - kajaće se.
Priznajete, dakle, da i dalje ima manjkavosti?
- Da imamo ozbiljne probleme, imamo ih. Verujte, imamo slučajeve u kojima se sudi više od decenije. Ne mogu mirno da spavam ni sam, razmišljajući zašto se ti postupci više ne završavaju. Ovo sam rekao kao najobičniji građanin ove zemlje, kome, takođe, neke stvari nisu jasne.
Da pređemo na izborni teren. Zašto vi najmanje od svojih stranačkih kolega ulazite u klinč sa političkim protivnicima?
- Mislim da niste u pravu. Na prvom mestu se trudim da posao koji mi je poveren radim što predanije i savesnije. Verujem da bolje od bilo kog klinča ili, što bi se na srpskoj političkoj sceni reklo, pesničenja ili vređanja i laganja, najbolje govore rezultati. Možda u klinč ulazim nešto ređe no što rade moje drage kolege, ali kad ulazim, ja idem do kraja. Možda je to karakteristika i mog horoskopskog znaka, bika. (smeh)
Verujete li Dačiču?
- Nikako ne sumnjam da bi se sutra 99 odsto stranaka koje nisu sa nama okupile da formiraju samostalnu vladu, ako SNS ne bi imao većinu da to samostalno uradi. Kao što ne sumnjam da, ukoliko ostvarimo značajan rezultat, da bi dobar deo stranaka želeo da bude u okrilju nove vlade. Gospodina Dačića poznajem od 2012. i s njim nikada nisam imao ličnih problema. Ipak, ne mogu u potpunosti da mu verujem kada vidim kakve stavove on iznosi s jedne strane, a šta pričaju i rade njegovi najbliži saradnici, koji potpuno odskaču od njegovih poruka, sa druge strane.
Mrkonjić ne prestaje da provocira Vladu, Ružič družbuje po kafanama s Mikićem i Kenom?
- Oni su u stanju da izlaze s raznim tvrdnjama u javnost ili da se po kafanama slikaju u društvu najžešćih protivnika premijera i SNS-a. Tu ili postoji neki debeli problem između njih i Dačića ili postoji jedna velika doza neiskrenosti, koja je verovatno uzrokovana nekim njihovim dogovorom.
Da li afere koje se vezuju za Dačića, poput „Banane”, te slučaja „Lazarević“, urušavaju njegov kredibilitet kao vašeg budućeg partnera?
- Samo saslušanje u slučaju „Lazarević“ ne znači previše, ali postojanje sumnje da se događalo nešto što nije dobro, može da ima uticaj. Pitanje je šta je istina. Da su određene stvari ostale prilično nerazjašnjene jesu, jer se ne bi njima bavio sud. Važno je i za SNS i za Dačića da se to klupko rasplete i da konačno vidimo s kim imamo posla.
Opozicija se deli na dva tabora, takozvani proevropski i desnicu. Ko je po SNS opasniji?
- Stvar je više nego jednostavna. Nazivali se oni proevropljanima ili nacionalistima, njihov glavni problem zove se Aleksandar Vučič i Srpska napredna stranka. Jer mi kao Vlada radimo neuporedivo bolje nego što su oni ikad radili ili će ikad raditi. To njima smeta. Što naša Vlada nije ni proamerička, ni proevropska, ni proruska, već je na prvom mestu srpska, okrenuta našim građanima, našem boljitku, ekonomskim reformama, zaštiti naših nacionalnih interesa, rešavanju situacije na Kosovu i Metohiji. Sve što nam prigovaraju pada u vodu onog trenutka kada vidite da se, uprkos svim nepremostivim razlikama, ujedinjuju u mržnji prema Vučiću i želji da se dokopaju vlasti.
Šta je glavni izazov ovih izbora?
- Mislim da najveći problem koji može da se desi na izborima jeste uverenje da je sve već rešeno i da se samo čeka rezultat. Ništa nije rešeno. Sve se rešava 24. aprila, kada se izlazi na birališta, i voleo bih da na njima vidim što veći broj građana.
U SRBIJI NEMA KRUNISANIH GLAVA, A KARAĐORĐEVIĆI NEK PLATE STRUJU
* Aleksandar Karađorđević najavio je da će tužiti svoju državu sve do Strazbura zbog imovine?
- Podržavam stav premijera, neka svako traži svoja prava onako kako misli da mu je to garantovano. Tako i EPS i EDB traže da se potrošena struja plati. Ako ništa drugo, obe naše vladarske porodice, i Karađorđevići i Obrenovići, bile su popularne i van granica svoje države po tome što su delile sudbinu svog naroda, jer su na taj narod gledale kao sebi ravne, a ne kao plemstvo.
* Pa pripada li mu titula prestolonaslednika?
- Mi monarhija nismo, već republika, i tu nema plemstva i krunisanih glava, a pričamo sve vreme o prestolonasledniku. Imamo potomke kraljevske porodice Karađorđević, koja je u prošlosti učinila mnogo za nastanak, opstanak, oslobođenje i ujednjinjenje države. I za to im pripada velika istorijska zasluga.
* Otkud onda to korišćenje zvanja?
- Da li sebe neko u internim prepiskama naziva kraljevićem, prestolonaslednikom, to je njegova stvar, sve dok ne bude zakonom drugačije propisano. Čak i da se neko zove prestolonaslednik, on obaveze prema svojoj državi kao građanin mora da izmiruje, da plaća porez, struju... Naši vladari su u sijaset situacija služili kao svetao primer odgovornosti, kako se država poštuje i ceni. Mislim da građani s pravom očekuju da tako bude i u ovom slučaju.
* Nemaju za struju, ali imaju za egzotična putovanja?
- Svako bira način na koji će živeti.