Postoji prag ubijanja, a Slobodan Milošević ga je prešao - tim je rečima bivši američki predsednik Bil Klinton objasnio Davidu Šimeru zašto je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) sudelovala u rušenju Miloševića s vlasti u tada još Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) 2000. godine.

Šimer je doktorand međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu, a uskoro iz štampe izlazi njegova knjiga "Nameštaljke: Amerika, Rusija i stotinu godina tajnog uplitanja u izbore". Za ugledni časopis Foreign Affairs napisao je članak u kojem donosi dosad nepoznate podatke o aktivnostima CIA u izborima u drugim zemljama. I pokazuje se da je Đura Čvorović u Balkanskom špijunu imao pravo: "CIA, snajka, CIA, upropastili su pola sveta!!!" To je umetničko delo iz 1984. godine, dakle iz doba Hladnog rata kad su se CIA i tadašnji KGB uistinu nadmetali u tome ko će bolje minirati izbore.

Američka agencija se u takav posao prvi put upustila 1948. godine u Italiji zbog straha da bi levica i komunisti mogli dobiti izbore. Potrošen je veliki novac, ali su demohrišćani dobili izbore. I taj obrazac se kasnije primenjivao u nizu izbora. Zaštita demokratije nije bila bitna, bitno je bilo samo da "njihovi" ne dobiju izbore. Ako bi slučajno uspeli, tada se preduzimalo sve da ih se sabotira. Pa i državni udar, kao u Čileu. Jer, kako je pričao Henri Kisindžer: "Reč je o previše važnim stvarima da bi bile prepuštene čileanskim biračima da o njima odlučuju."

Dva puta

A onda su istočnonemački komunisti srušili Berlinski zid. Šimer navodi da je razgovarao sa 130 zvaničnika, osam bivših direktora CIA, direktorima Nacionalne obaveštajne službe, državnim sekretarima, predsedničkim savetnicima za nacionalnu bezbednost, generalom KGB i Klintonom. Zaključak je sledeći: CIA je nakon 1989. godine samo dva puta pokrenula tajne operacije kako bi se uticalo na ishod izbora. Prvi put je to bila Jugoslavija. I operacija je uspela. Drugi put je to bio Irak 2005. godine. I tada je u poslednji čas odustala.

Bil Klinton se pre izbora u SRJ sastao s novim ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Kako se navodi u nedavno deklasifikovanim dokumentima, Klinton mu je rekao:

- Ovo su važni izbori, ali verovatno neće biti pošteni.

Beleška s razgovora dalje navodi kako je Klinton rekao da će Milošević sigurno pokušati da lažira izbore jer stoji loše u anketama.

- Bilo bi dobro da izgubi, ali on će se verovatno potruditi da do toga ne dođe - rekao je Klinton.

Putin mu se na to počeo žaliti na intervenciju NATO-a u Srbiji godinu dana ranije.

- Nisu se s nama konsultovali o odluci da se bombarduje Jugoslavija. To nije bilo pošteno.

Američka administracija, i Bela kuća i Kongres, zaključili su da treba preduzeti sve da se Miloševiću onemogući ostanak na vlasti. Klinton ga je dobro poznavao i rekao je Šimeru kako nije imao ama baš nikakvih problema oko odobravanja odluke da se CIA uključi u izborni proces.

- On je bio nemilosrdni ubica koji je odgovoran za smrt stotina hiljada ljudi - zaključio je bivši američki predsednik. I operacija je mogla da počne.

Od sredine 1999. pa do kraja 2000. godine razne javne i privatne američke organizacije potrošile su oko 40 miliona dolara na razne programe putem kojih se pružala podrška opoziciji u Srbiji, ali i nezavisnim medijima, civilnim organizacijama i inicijativama koje su podsticale izlazak na izbore. To je bio javni deo operacije i trebao je stvoriti ista pravila igre za obe strane.

Džon Šifer, agencijski operativac (nakon izbora će postati šef agencijske filijale u Srbiji), aktivno je učestvovao u tom projektu i potvrdio da je CIA ulila "milione dolara u kampanju protiv Miloševića".

- Jedan od modela delovanja bilo je sastajanje s ključnim ljudima opozicije u inostranstvu gdje su na ruke dobijali gotov novac - rekao je.

Primarni je cilj bio uticati na svest ljudi, a ne lažirati izbore. Klinton je rekao da se nisu koristili hladnoratovskim obrascima delovanja CIA-e pa tako nisu svesno lagali biračima kako bi ih privoleli da glasaju za američke favorite.

- Zbog prirode našeg delovanja u Srbiju je bilo bitno lakše prodreti nama nego ljudima koji nisu skrivali svoje aktivnosti, recimo tako. Upletenost američke obaveštajne zajednice u izbore je bila supstancijalna. Vašington je iskoristio sve instrumente naše nacionalne moći kako bi rezultat izbora odgovarao željama SAD - tako je operaciju za Foreign Affairs objasnio Daglas Vajs, tadašnji CIA operativac na Balkanu.

Svoju su ulogu imale i nevladine organizacije (NVO). IRI (International Republican Institute), NGO koji finansira američka vlada, obučio je više od 15 hiljada aktivista kako nadzirati biračka mesta. To je bilo posebno važno na izborima za predsednika SRJ.

Aktivisti su zbrajali glasove uporedo s državnim službenicima. Prvi su službeni rezultati govorili kako je Milošević u malom vođstvu ispred Vojislava Koštunice, a onda su se oglasili posmatrači koji su objavili da je izgubio, i to čisto.

Nakon toga je vlast pokušala manipulacijom delegitimisati pobedu Koštunice, što je rezultiralo protestima. Milošević tada više nije imao snage da obuzda opoziciju i morao je da odstupi. A onda je u decembru njegova Socijalistička partija Srbije (SPS) doživela izborni debakl. I uskoro će Milošević biti izručen u Hag.

Tajno i otvoreno

Operativci su i danas vrlo zadovoljni. Vajs je rekao da su Sjedinjene Države napravile "veliku razliku" i da je "kombinacija" tajne i otvorene taktike dovela "do pozitivnog ishoda". Dodatna im je potvrda, navode, što im je većina tada vodećih srpskih opozicionara kasnije potvrdila da bez njihove pomoći ne bi usepli. A ta je pomoć uključivala sve, od oglašavanja, preko finansiranja do toga što će opozicija preduzimati tokom kampanje. Agenti ne skrivaju svoje zadovoljstvo?

Džon Meklaflin, zamenik direktora CIA 2000. godine, potvrdio je operaciju sledećim rečima:

- Upoznat sam s tim, ali o tome ne mogu da razgovaram - rekao je Šimeru.

Vajs je bio bitno otvoreniji:

- Na Balkanu se tada nešto moralo učiniti, a uplitanje u izbore bilo je krajnje sredstvo koje je opravdano ciljem: genocidni manijak više nije na vlasti.

Svi sagovornici tvrde da je to bio poslednji slučaj da se CIA tako upletala u izbore. Planirala je tako nešto i u Iraku 2005. godine, ali je odustala.

U razgovoru sa Šimerom svi se kunu da CIA tako nešto više ne radi. I bez obzira na Đuru Čvorovića, čini se da imaju pravo: Agencija više ne utiče na izbore tako.

- Nije da se takve ideje ne javljaju, ali tokom Obamine administracije bile su odbačene - rekao je Entoni Blinken, koji je u toj vladi bio na nizu pozicija.

CIA pomno prati političke procese i koristi se novim sredstvima. Koja su, čini se, sofisticiranija od ruskih. Upliv ruskih tajnih službi u izbore u gotovo je svim slučajevima otkriven, od američkih 2016. godine pa do evropskih prošle godine.