Oni misle da narod sve zaboravlja, a ovo je spisak svih laži koje su uzdrmale Srbiju!
Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović posegli su za očajničkim merama i na konto notornih laži i izmišljotina, gotovo iz domena naučne fantastike, pokušali da poljuljaju legitimno izabranu vlast.
Alo!/Marko Metlaš
Zemlja u kojoj živimo uništavana je godinama. Obeležile su je krize, ratovi, nemaština, siromaštvo, sankcije, embargo, a kada je pao Slobodan Milošević ono malo od svega što je preostalo već početkom 2000-ih godina dokrajčila je Demokratska stranka koju je na kraju i samu zatreo njen predsednik Dragan Đilas.
Privreda je sistematski urušavana, fabrike pozatvarane i bačene u stečaj, a pljačkaška privatizacija donela je vladajućoj kliki veliku dobit, ali ju je na kraju i koštala vlasti. Osveta naroda bila je brutalna.
Pročitajte još:
Rejting demokrata je pao desetostruko, a svako je otišao na svoju stranu računajući da će uspeti još malo da uzme od rođenog naroda. Opozicija je tako sama sebi potpisala smrtnu presudu i dovela se u situaciju u kojoj više desetina manjih stranaka, saveza i pokreta zajedno nemaju ni 15 odsto glasova građana.
Usled takvog stanja stvari, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boško Obradović posegli su za očajničkim merama i na konto notornih laži i izmišljotina, gotovo iz domena naučne fantastike, pokušali da poljuljaju legitimno izabranu vlast.
Građani su svakodnevno trovani lažima čijoj listi se ne nazire kraj. Napad na svest javnosti i na vladajući režim sve se više zaoštrava, ali usled očajničkih mera, podrška opoziciji ponovo slabi.
Posle jeftino servirane priče o otmici novinara iz Bele Crkve Stefana Cvetkovića, koja je koštala državu Srbiju i njene poreske obveznike - pola miliona evra, otvorio se prozor u imaginaran svet opozicionih lidera i brlog njihovih izmišljotina i otrova za narod.
Pročitajte i ovo:
Neretko je dizana i panika, koju je ovaj već izmučen narod skupo plaćao svojim živcima, a sve je kulminiralo u vreme poplava izmišljanjem broja nepostojećih žrtava u Obrenovcu. Prošle godine pušten je i "crv" o zatrovanoj vodi, što je bio direktan udarac na potrošačku korpu.
Svaki put, posle samo nekoliko sati, istina je izlazila na videlo, a maksima opozicionih lidera uglavnom je bila: "Pa nema veze, malo smo se šalili". Malo po malo, laži su prešle u fašizam, u pretnje smrću i u donošenje vešala na Terazije.
Za sve to optuživani su ko drugi nego pripadnici vlasti, a kad počinioci i nalogodavci izađu na videlo kao danas kada su za donošenje vešala uhapšeni pripadnici pokreta Dveri, opozicija pribegne ponovo njihovoj već dobro isprobanoj krilatici: Ma nikom ništa, puj pike ne važi, samo smo se malo zezali.