Od planova Vašingtona za Kosovo prolazi JEZA, baze hemijskog i biološkog oružja su SAMO POČETAK!

U petak, parlament samoproglašenog regiona Srbije, Kosova, glasano o stvaranju vojske od 5.000 vojnika. Beograd je odbacio ovaj potez, nazivajući ga "najdirektnijom pretnjom po mir i stabilnost u regionu".

Čak ni EU, iako podržava samoproklamovanu nezavisnost Kosova, nije bila srećna, a protestvovao je i NATO, koji je zaključio da potez dolazi u "lošem trenutku".

U međuvremenu, zamenik portparola generalnog sekretara, Farhan Hag, rekao je za TASS da bi svaki pokušaj da se blokira prisustvo postojećih međunarodnih mirovnih snaga bilo kršenje rezolucije 1244, saveta bezbednosti UN. Od svih međunarodnih igrača, samo su SAD pozdravile potez Prištine.

Trojica analitičara, koji su proučavali istoriju, politiku i konflikte u bivšoj Jugoslaviji i na Balakanu, dali su svoje mišljenje zašto je Kosovo izabralo da se udalji od sojir regionalnih saveznika.

Potvrđivanje državnosti

Između 4.000 pripadnika Kfora, i još toliko paravojnika Kosovskih bezbednosnih snaga, stvaranje "vojske" nosi bitnu političku poruku. Sa vojskom, koja je jedan od stubova državnosti, Kosovo želi da se primakne bliže svom cilju.

- Vojska je očigledan atribut suvereniteta, Kosovo pokušava da je stvori od otcepljenja - kaže istoričar Vladimir Putijanin, sa Univerziteta u Moskvi.

Mogućnosti pod znakom pitanja

Kosovsko rukovodstvo ima veće ambicije za reformisane snage, koje su do sada bile samo lako naoružane.

Ali sve ove snage biće u potpunosti potčinjene Americi, naglašava Pavel Kandel, ekspert za etničke konflikte sa Evropskog institua pri Ruskoj akademiji nauka i umetnosti.

- Priština nema novca da podržava vojsku. Ako SAD žele da plate oružje i obuku, onda će biti vojske, za oko 10 godina. Ako neće... onda će to biti simbolička promena imena... Takve snage nitu su potrebne, niti mogu da se koriste u ratu, ali su odlične za izazivanje provokacija - kaže.

Ono što vojska Kosova ima to je iskustvo, kaže Elena Guskova, direktorka Centra za istraživanja modernih balkanskih kriza, pri Ruskoj akademiji. Kosovske snage, osnova nove armije, vuku korene od OVK, koja je bila aktivna na Kosovu od 1990-ih godina. Zato bi mogle da budu dovoljne za uključivanje u nerešenim albanskim krizama širom Balkana.

Poziv na dizanje Albanaca na Balkanu

Reorganizacija separatističkih militanata u vojsku moglo bi da podstakne albanske manjine u zemljama Balkana da traže otcepljenje po uzoru na Kosovo. A novi status "vojske Kosova" mogao bi da ih navede da se umešaju u sukobe.

- Mogu da podržavaju Albance u Makedoniji, Crnoj Gori, i u južnoj Srbiji. To bi bila organizovana vojska sa iskustvom. Tenzije će rasti, jer su Albanci u Crnoj Gori čekali da Kosovu bude priznato, da ojača, kao i oni u južnoj Srbiji - kaže Guskova.

Osveta za EU

Jedan od razloga za stvaranje vojske je i osveta Evropi jer nije ispunila obećanje koje je dala Prištini, i koja nije dala Kosovu bezvizni režim, a što se neće desiti pre 2020. godine, kaže Kandel. Ovim potezom pokazuju Briselu da ih to košta.

Reči Jensa Stoltenberga, da će ovo ugroziti evroatlanske integracije Kosova, samo su reči, ističe Guskova. U realnosti, NATO je zainteresovan da uspostavi jaku bazu u regionu, što će i uraditi čim se nezavisnost potvrdi.

Kandel veruje da ono što kaže NATO i nije važno, jer odluke donosi Vašington. Priština je čakala na zeleno svetlo Amerike da stvori vojsku, a to je samo nova poluga kojom će SAD vršiti uticaj na Evropu.

Bezbedni preko Atlanskog okeana od turbulencija na jugu Evrope, SAD se osećaju lagodno da raspiruju konflikt podržavajući vojsku Kosova, koja bez te podrške ne bi bila više od imena na papiru. A da li će Vašington to i uraditi, zavisiće od toga da li su zadovoljni sa ponašanjen EU, kaže Kandel.