"Ukidanje vanrednog stanja zavisi samo od jedne stvari"
Opasnost od smrtonosnog virusa uticala je da nam životni ritam bude potpuno drugačiji, zahtevajući od građana ne samo naše zemlje, već čitavog sveta, oprez i disciplinu, jer smo globalno suočeni sa situacijom kakvu novija istorija ne pamti.
Dejan Briza
Tokom proteklih nedelja, Vlada Srbije pokazala je na delu da se vrlo uspešno i efikasno organizovala i sprovela donete mere, kako bi se zaštitili ljudski životi. Restriktivne mere nisu lake za sve nas, ali svesni smo da ih se moramo pridržavati jer štite i spasavaju živote. Razgovor sa Nebojšom Stefanovićem započeli smo pitanjem o merama, koje u ovom trenutku najviše interesuje sve građane Srbije.
– Procena struke će biti ključna, ona će dati preporuku kada je rizik dovoljno mali da možemo da ukinemo policijski čas. Države u svetu primenjuju različite mere i imaju različita iskustva, neke popuštaju mere, neke i dalje drže vrlo striktne. Kada je reč o Srbiji, vrlo je nezahvalno predviđati taj trenutak. Pred nama su Uskrs, prvomajski praznici i Đurđevdan, odnosno period kada se ljudi tradicionalno okupljaju u većem broju. Kada bismo tada popustili mere, siguran sam da se ljudi ne bi u potpunosti držali toga da ne idu na proslave i slavlja. Posle ovoliko dana, tokom kojih smo bili u drugačijem životnom režimu od normalnog, verujem da bi došlo do opuštanja i da bi imali potencijalna nova žarišta. Naravno, to će lekari proceniti, ali mislim da su to kritični datumi. Ako budemo imali, zahvaljujući našoj disciplini, kontinuirani pad broja novozaraženih i smrtnih ishoda, baš kao što su i rekli naši lekari, onda možemo u maju imati i drugačiji set mera koji će podrazumevati manje restriktivan način kretanja.
Kada budu ukidani vanredno stanje i policijski čas, kako će izgledati taj proces?
– Sve će se prilagođavati trenutku i proceni. Kakva bude situacija, tako će i mere biti definisane. Važno je da se tada ljudima omogući više kretanja, ali ne i da imamo prepune kafiće i parkove. Šta smo onda uradili? Da popustimo sve i onda ponovo da za sedam dana moramo da uvodimo najoštrije i najstrože mere? To bi bilo pogrešno. Stručnjaci su se već izjasnili po tom pitanju i rekli su da mere treba postepeno popuštati, što jeste doza opreza koja nam je potrebna. Ljudi ne treba da očekuju da će se sve u jednom danu vratiti na onaj dan pre početka epidemije i da će se sve odjednom vratiti u potpuno istu dinamiku života od pre početka vanrednog stanja. Moramo da budemo spremni da se odreknemo malo svojih navika da popunimo sve kapaciteta restorana, kafića i parkova, kako bismo očuvali zdravlje i živote. Potpuno sam uveren da su građani Srbije svesni ove činjenice i da će poštovati, kao što i danas poštuju u ogromnoj meri sve preporuke Vlade Srbije. Siguran sam da će i taj proces postepenog ukidanja mera, u kom ćemo polako ići ka potpunoj normalizaciji, relativno brzo proći, jer ćemo biti disciplinovani.
Koje su to mere koje bi mogle prvo da budu ukinute?
– Upravo one koje su najviše restriktivne. Kao što je i predsednik Aleksandar Vučić rekao, razmišlja se o tome kako da se omogući našim najstarijim sugrađanima vreme u kojem bi mogli da izađu napolje i prošetaju, a da ne rizikuju sopstveno zdravlje. Kada su stručnjaci rekli da moramo da preduzmemo teške i stroge mere, one su dizajnirane i uvedene da bi se sačuvao život. Razumem da je ljudima već muka što sede u kući i ne mogu da se kreću, pogotovo onima koji žive u stanovima. Nešto je lakše ljudima koji žive u kući sa okućnicom, pa mogu da se kreću u tom prostoru i tokom policijskog časa, dok je onima koji žive u stanovima značajno teže. Bilo bi potpuno sumanuto da sada svu tu muku bacimo u vodu i kažemo šetajte se koliko god hoćete, zato što to tako traže neki neodgovorni ljudi. To bi bilo pogrešno. Kao što sam rekao očekujem da će prva mera biti da stariji od 65 godina dobiju mogućnost da izađu napolje, jer oni su imali najoštrije mere. Bez obzira na priče koje su se čule na početku ove situacije, o tome kako nećemo uspeti da najstarijima obezbedimo lekove i hranu, država je uz pomoć volontera, ljudi iz lokalnih samouprava i Ministarstva unutrašnjih poslova, uspela da se organizuje i najstarijima obezbedi najznačajnije stvari u trenucima kada im je najteže. Takođe, naši stariji građani su pokazali ogromnu disciplinu i da su deo društva koji razume trenutnu situaciju.
Kada govorimo o postepenom popuštanju mera uopšte, zar nije u ljudskoj prirodi da, kada se neka zabrane ukine, pokulja ono što je potiskivano?
Osim zdravstvenih radnika, na “prvoj borbenoj liniji” protiv COVID-A su i pripadnici policije.
– Imaju moju ogromnu zahvalnost, a verujem i građana Srbije. Hoću da pohvalim ogromne napore koje su uložili. Oni su, uprkos velikim rizicima, na terenu svakog dana i noći. Oni nisu zdravstveni radnici, nisu obučeni da se bore protiv ovog nevidljivog neprijatelja, ali ne biste verovali šta sve hiljade pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova ovih dana radi. Između ostalog pored proveravanja poštovanja mera samoizolacije i drugih redovnih zadataka, odlaze i po hranu i lekove penzionerima, koji ih čak zamole i da im podignu novac sa bankomata jer imaju poverenja u svoju policiju.
Saopštili ste javnosti podatke o broju obolelih među njima, kao i o smrtnom slučaju pripadnika MUP-a. Kakvo je trenutno stanje?
– Trenutno imamo 180 pripadnika iz celog Ministarstva unutrašnjih poslova kod kojih je potvrđen korona virus. Imamo, nažalost, četiri potvrđena smrtna slučaja. Neki od njih su imali pridružene bolesti koje su uticale na takav ishod. To nam je svima teško palo i jako teško je prihvaćeno kod svih kolega. Nažalost, takve stvari se dešavaju i van pandemije, u velikom sistemu kakav je MUP, koji broji više od 41.000 ljudi, svake godine visok nivo stresa i drugi faktori ostave trag i imamo smrtne ishode, koji teško padnu svakome od nas.
Koliko je pripadnika MUP-a u samoizolaciji?
– Mi smo na početku imali oko 940 ljudi u samoizolaciji, taj broj je danas pao na 747. Primenili smo vrlo restriktivne i oštre mere u svakoj policijskoj stanici i svakoj policijskoj upravi, upravo da bismo imali što manji broj zaraženih. Dobro primenjene zaštitne mere dovele su do relativno malog broja zaraženih u velikoj organizaciji kakvo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji su pripadnici svakodnevno na izuzetno teškim zadacima. Svakog jutra moj radni dan počinje tako što dobijam izveštaje o stanju obolelih kolega i razgovaram telefonom sa njima. Stalo mi je da čujem da li su dobro, kako im ide oporavak, kako su njihove porodice, da ih pitam šta Ministarstvo može da uradi za njih…
Izjavili ste da je stopa kriminaliteta smanjena za više od 50 odsto. Da li je realno da se to održi i kada ovo prođe?
Ako izuzmemo kršenje mera samoizolacije i policijskog časa, koja su najčešća krivična dela u doba vanrednog stanja?
– U ovoj situaciji imamo svakako manje takozvanog uličnog kriminala, poput krađa vozila, pljački i nasilja. I dalje imamo recimo obijanja prodavnica i trafika, ali se to relativno brzo rešava. Takođe imamo i pokušaje prodaje narkotika, ali se vrlo upešno suprotstavljamo tome. Svesni smo da će narko – zavisnici pokušavati da dođu do droge i u vreme ove situacije, dok će narko – dileri smišljati nove načine i dovijati se, ali i njih efikasno hvatamo. Nedavno smo imali hapšenje i 82-godišnjeg muškarca koji je, osim što je prekršio meru zabrane kretanja za starije od 65 godina, kod sebe imao i kesicu heroina.
Postoji jedan deo javnosti koji je od samog početka veoma kritički nastrojen prema merama vanrednog stanja i policijskog časa. Očekivano, najveći broj takvih kritika stiže od strane opozicije. Kako ocenjujete ponašanje opozicije od početka pandemije koronavirusa?
Da li smatrate da su kritike opozicije opravdane?
– Opozicija neka kritikuje šta god hoće, samo neka ne poziva ljude na nešto će im nauditi. To ne samo da je neozbiljno, već nadasve neodgovorno. Kasno je ako neko umre zbog toga, da se onda izvinjavate ili pređete na drugu temu, kao što oni to rade. Nosioci funkcija u javnom životu i u političkim strankama moraju da budu svesni da kada namerno ili nenamerno plasiraju lažne vesti, utiču na ljude. U redu je na ozbiljan način kritikovati, predlagati rešenja, reći da nešto nije dovoljno dobro, ali ne i dovoditi druge u opasnost.
Ko je najčešće na meti njihovih kritika?
– Te kritike se svode na to da najpre kažu da se neće baviti vlašću i politikom, a onda se u narednih 98 rečenica bave samo politikom. Najčešće kritike upućuju na račun predsednika Srbije Aleksandar Vučića i on trpi vrlo nekorektne i neprincipijelne udarce i to vrlo često sa dve ili tri različite strane iz iste grupe stranaka. Napadaju ga za sve, jedni zašto je nešto dozvoljeno, drugi zašto je zabranjeno, zašto se pojavljuje ili ne pojavljuje. Zaista ne bih voleo da imamo predsednika koji se u ovoj situaciji ne pojavljuje nigde, koji se zavukao u mišju rupu i kojeg viđamo jednom u mesec dana. Podsetiću vas da je taj čovek bio i u Novom Pazaru i u Nišu kada smo imali povećan broj slučajeva. Svakodnevno je aktivno uključen u sve, snagom svoje lične i političke težine ohrabruje ljude, podstiče ih da rade, traži od njih odgovore … Predsednik je uradio veliku stvar, jer je zahvaljujući svom ugledu koji ima u međunarodnoj zajednici obezbedio donacije, respiratore i pomoć Srbiji u ovoj situaciji i nastavlja da se bori za našu zemlju. Preuzeo je na sebe teret, što se od lidera i očekuje, jer menadžeri upravljaju poznatim situlacijama, a lideri situacijama kada je sve nepoznato. A što se tiče opozicije, ukoliko nećete da pomognete u borbi nemojte ni da odmažete. Licemerno je da je ta ista opozicija, dok je bila na vlasti, imala priliku da napravi i ostavi nešto građanima, recimo 10.000 respiratora, pa makar i polovnih, ali nije. Nisu renovirali bolnice, izgradili kliničke centre… Zato su danas te njihove priče kako bi uradili ovo i ono naprosto licemerne.